Feliks Mendelson (Hamburg, 3. februar 1809 — Lajpcig, 4. novembar 1847) je bio nemački kompozitor ranog romantizma. Njegova dela uključuju simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku. Nakon dugog perioda relativnog klevetanja zbog promene muzičkih ukusa i antisemitizma u kasnom 19. i ranom 20. veku, njegova stvaralačka originalnost se prepoznaje i ponovo vrednuje i on je danas među najpopularnijim kompozitorima romantizma. Koncertna uvertira Hebridi, op. 26, takođe poznata kao Fingalska pećina, komponovao je Feliks Mendelson 1830. Komad je inspirisan pećinom na ostrvu Stafa u arhipelagu Hebridi koji se nalazi na zapadnoj obali Škotske. Kao što je uobičajeno za romantičarsko doba komada, ovo nije uvertira u smislu da prethodi predstavu ili operu, komad je koncertna uvertira, samostalni muzički izbor, a sada je postala deo standardnog orkestarskog repertoara.Kompozicija je posvećena kralju Frederiku Vilijamu IV Pruskom. Simfonija br.4 u A duru poznatija kao "Italijanska", koju je komponovao Feliks Mendelson. Završena je u Berlinu 13.3.1883. kao odgovor na poziv Londonsko-filharmonijskog društva. Mendelson je dirigovao premijerno izvođenje u Londonu 13.5.1883. na koncertu Londonsko-filharmonijskog društva. Uspeh simfonije i Mendelsonova popularnost je mnogo uticala na britansku muziku čak do kraja veka. Uprkos tome Mendelson je i dalje bio nezadovoljan kompozicijom, što ga je koštalo, kako on kaže najvećih momenata u njegovoj karijeri,čak je planirao da iskomponuje alternativni 2.,3.i 4.stav. On nije objavio delo. Izdata je tek 1851., numerisana kao 4. iako je ustvari 3. po redu kompozicija. Delo je komponovano za 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 2 horne, 2 trube, timpan i gudače u 4 stava.