Ovaj zanat, u vidu izrade sudova i drugih predmeta od bakra predstavlja jedan od najstarijih zanata u Srbiji, jer postoji više od pet vekova. Reč kazan je turskog porekla.
Smatra se da je bakarno posuđe najpre izrađivano u starim civilizacijama Persije i Indije, koje su bile bogate bakarnom rudom. Ovaj zanat je u navedenim kulturama zabeležio najviše domete.Bakarno posuđe imalo je široku upotrebu u gradskim i seoskim sredinama. Postojanost ovakvih sudova omogućavala je da se oni koriste za pripremu i zagrevanje hrane na otvorenom ognjištu.
Inače kazandžijski esnaf bio je prvo zanatsko udruženje gde su zanatlije postale i trgovci bakrom, kalajem i raznim kazandžijskim proizvodima.
Kazandžija pravi uglavnom kazane za rakiju, ali takođe i kazane za spremanje hrane, džezve i druge proizvode od bakra.Pri tome koristi kalupe i čekić. Deo posude u kome će se nalaziti hrana se kalajiše jer je oksid bakra otrovan.
Posao je bio izuzetno naporan i zahtevao je posebnu opremu. Postojale su porodice koje su se ovim zanatom bavile kontinuirano preko 150 godina.
Kazan je izrađen od elektrolitičkog bakra visoke čistoće i dobro je uglačan radi lakšeg pranja.
U kazan može biti ugrađena mešalica ili postavljena rešetka, koja sprečava kontakt čvrstih delova kljuka sa dnom kazana a samim tim i zagorevanje sadržaja u kazanu tokom destilacije. Zagorevanje kljuka se negativno odražava na organoleptičke osobine rakije.
U današnje vreme kazandžije se bave samo proizvodnjom kazana za pečenje rakije, kazana za topljenje masti i iskuvavanje rublja, prskalica za vinograd, kotlića i sl.