Edvard Grig (Bergen, 15. jun 1843 — Bergen, 4. septembar 1907) je bio norveški romantičarski kompozitor i pijanista. Njegova najpoznatija dela su Per Gint i Klavirski koncert u a-molu.
Dag Viren (15. oktobar 1905 – 19 april 1986) bio je švedski kompozitor.Njegovo najpoznatije delo je "Serenada za gudače" (1937); Komponovao je simfonije,koncerte, orkestarske kompozicije, uključujući scensko-filmsku muziku, kao i instrumentalno-kamernu muziku i gudačke kvartete.
Sigvart Nilsen je rođen 29. aprila 1880. u grau Alesund-Norveška. Bio je norveški kompozitor koji se školovao u Berlinu.
Johan Svendsen (30 septembar 1840 – 14 juna 1911) bio je norveški kompozitor,dirigent i violinista. Komponovao je dve simfonije, violinski koncert, koncert za violončelo, romansu za violinu i mnogo norveških rapsodija za orkestar.

Franc Jozef Hajdn (31. mart 1732 — Beč, 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent.
Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član hora dečaka Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštatu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.
„Dobri tata Hajdn“, čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke dobrote.
Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.
Kako je Hajdn stario, u svoja dela uključivao je sve više seljačkih narodnih melodija koje je slušao u mladosti. Savršeni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 — Londonske simfonije.
Težište njegova stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike.
Simfonija br. 82 u C- duru je prva od simfonija poznatijih kao "Pariške simfonije" kompozitora Jozefa Hajdna, popularno je nazivaju i "Medveđom simfonijom".
Iako je po redu prva, ova simfonija je ustvari poslednja komponovana od "Pariških simfonija". Završena je 1786. a, premijerno je izvedena 1787. u Parizu.

Karmina Burana je scenska kantata, kompozitora Karla Orfa (1935 - 1936). Bazira se na 24 poeme, uzete iz srednjevekovne Karmine Burane. Libreto je uglavnom na latinskom jeziku, a tekst datira iz 11. ili 12. i malo iz 13. veka. Prvi put je izvedena u Frankfurtu 8 juna 1937. Neposredno posle veoma uspešne premijere Karl Orf je rekao: "Sve što sam do sada iskomponovao, i ono što imate, nažalost objavljeno, može da se uništi. Sa Karminom Buranom , moji radovi tek počinju."

Magdalena Hajosjova (25 jul 1946, Bratislava) ženski vokal - soprano. Imala je aktivnu internacionalno karijeru pevača u operama, koncertima, i resitalima. Najaktivnija je bila u Praškoj Nacionalnoj Operi, gde je bila prvi solista od 1972.
1974. Hajosjova je dobitnik "Slovak Culture Prize" a,  2003 je nagrađena sa "Rad Bieleho Prize"  Vlade Republike Slovačke za njen rad i popularizaciju slovačke muzike na internacionalnoj pozornici.
Robert Šuman (8. jun 1810 — 29. jul 1856) je bio nemački kompozitor romantizma.
Cenjen muzički kritičar i osnivač časopisa,danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. Komponovao je između ostalog klavirsku muziku, pesme i crkvenu miziku.
Johan Brams (7. maj 1833 —  3. april 1897) je bio nemački kompozitor. Jedan je od predstavnika kasnog romantizma, bio je vrstan pijanista i kompozitor.
Rihard Štraus (11. jun 1864 — 8. septembar 1949) bio je nemački kompozitor i dirigent. Smatra se poslednjim velikim nemačkim romantičarem. Poznat je po svojim simfonijskim poemama i operama.

Franc Jozef Hajdn (31. mart 1732 — 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent.
Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član hora dečaka Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštatu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.
Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo kamernih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.
Najstariji je od trojice majstora bečke klasike.

Hajdnov koncert za klavir i orkestar br. 11 in D-duru,napisana je između 1780 - 1783. Originalno je komponovana za čembalo. Primećuje se sličnost Mocartovim klavirskim koncertima, u odnosu nа ostalе Hajdnove klavirske koncerte.

Tomazo Đovani Albinoni (Venecija 8. jun 1671 — Venecija, 17. januar 1751) je italijanski barokni kompozitor i violinista. Napisao je preko pedeset opera, ali je najpoznatija njegova instrumentalna muzika, posebno koncerti za obou. Njegovo najpopularnije i najizvođenije muzičko delo je Adađo u g-molu.

Albinoni je prvi italijanski kompozitor koji je uveo obou kao solistički instrument i izdao takva dela,koncerti koji su i ranije favorizovali obou kao instrument su najverovatnije dela nemačkih kompozitora kao što su Teleman ili Hendl. U Italiji je Aleksandro Marčelo izdao njegov najpoznatije koncert za obou u d-molu malo kasnije 1717. Albinoni je obou ubacivao i u mnoga kamerna dela.

Johan Sebastijan Bah (21. mart 1685 — 28. jul 1750) bio je nemački kompozitor, orguljaš i čembalista iz doba baroka, široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora i stubova univerzalne kulture. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine, tehničkog savršenstva i umetničke lepote.
Poznat je kao orguljaš i čembalista. Radio kao orguljaš, dvorski i crkveni muzičar, dirigent i učitelj.
Johan Sebastijan Bah je jedan od najznačajnijih predstavnika univerzalnog humanizma u umetnosti.Tvorac je velikog broja muzičkih oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Duboko religiozan i konzervativan, u svom delu je sjedinio muzičke tradicije protestantskih horova sa tradicijama južne nemačke, italijanske i francuske škole. Razvio je polifoni stil kasne renesanse do savršenstva.
Šest sonata za violinu i čembalo (BWV 1014 -1019):
Ovih šest sonata su deo ogromnog skupa sonata i partita za svaku vrstu instrumenta. Njihova "standardna" struktura može se opisati: 1. sporo graciozan prvi stav; 2. brz stav, 3. spor, dubok i ljupki stav; 4. energičan, živahan i brz stav. Postoji, međutim, očigledan izuzetak u poslednjoj sonati i  iziskuje dalje razmatranje.

Frederik Fransoa Šopen (1. mart 1810 — 17. oktobar 1849) je bio poljski kompozitor i pijanista romantizma.
Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Šopenova 24 preludijuma, Op. 28, je skup kratkih klavirskih kompozicija, objavljenih 1839.
Napisao ih je u periodu od 1835 - 1839.

Feliks Mendelson (Hamburg, 3. februar 1809 — Lajpcig, 4. novembar 1847) je bio nemački kompozitor ranog romantizma. Njegova dela uključuju simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku. Nakon dugog perioda relativnog klevetanja zbog promene muzičkih ukusa i antisemitizma u kasnom 19. i ranom 20. veku, njegova stvaralačka originalnost se prepoznaje i ponovo vrednuje i on je danas među najpopularnijim kompozitorima romantizma.
Koncertna uvertira Hebridi, op. 26, takođe poznata kao Fingalska pećina, komponovao je Feliks Mendelson 1830. Komad je inspirisan pećinom na ostrvu Stafa u arhipelagu Hebridi koji se nalazi na zapadnoj obali Škotske. Kao što je uobičajeno za romantičarsko doba komada, ovo nije uvertira u smislu da prethodi predstavu ili operu, komad je koncertna uvertira, samostalni muzički izbor, a sada je postala deo standardnog orkestarskog repertoara.Kompozicija je posvećena kralju Frederiku Vilijamu IV Pruskom.
Simfonija br.4 u A duru poznatija kao "Italijanska", koju je komponovao Feliks Mendelson. Završena je u Berlinu 13.3.1883. kao odgovor na poziv Londonsko-filharmonijskog društva. Mendelson je dirigovao premijerno izvođenje u Londonu 13.5.1883. na koncertu Londonsko-filharmonijskog društva. Uspeh simfonije i Mendelsonova popularnost je mnogo uticala na britansku muziku čak do kraja veka. Uprkos tome Mendelson je i dalje bio nezadovoljan kompozicijom, što ga je koštalo, kako on kaže najvećih momenata u njegovoj karijeri,čak je planirao da iskomponuje alternativni 2.,3.i 4.stav. On nije objavio delo. Izdata je tek 1851., numerisana kao 4. iako je ustvari 3. po redu kompozicija. Delo je komponovano za 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 2 horne, 2 trube, timpan i gudače u 4 stava.

Volfgang Amadeus Mocart (27.01.1756. — 05.12.1791) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike. Njegova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi, počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i Minhen.

Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazličitijih žanrova:simfonije, klavirski koncerti,violinski konceti, klavirske i violinske sonate, gudački kvarteti i kvinteti,serenade, opere, mise i nedovršen Rekvijem.