Студирао је у Будимпешти. Као архитекта радио од 1859, а у периоду 1869—90. у Министарству грађевина у Београду. Радио је у земљама Аустроугарске и у Србији. Највећи број грађевина подигао је у Београду: зграду Народног позоришта 1869—70, Нови двор 1881—84. (данас седиште Скупштине града Београда), 126 јавних и приватних зграда, затим зграду Црвеног крста, апотеку Делини на Зеленом венцу, зграду бившег Министарства просвете (раније Улица маршала Тита 2). Ван Београда пројектовао цркве у Лозници 1871. и Ритопеку 1872—73, а у иностранству хотел Бауер у Ишлу (Ischl) и Вертхајмове радничке куће у Бечу. Бавио се и хортикултуром: његово дело је парк на Калемегдану.

Типичан је представник историјских стилова од ренесансе до неокласицизма. Бугарски је био најзначајнији архитекта свога времена у Србији.