"Четири годишња доба" (Le quattro stagioni) је популарни назив за циклус од четири концерта за виолину и оркестар, дело италијанског барокног композитора и виолинисте Антониа Вивалдија. Иначе написано је 1723. као део збирке од 12 концерта под називом "Такмичење између хармоније и инвенције" ("Il cimento dell’ armonia e  dell’ inventione Op.8") , а објављен је 1725. Ово дело је нарoчито било популарно у Француској а сам краљ Луј XV је захтевао да се један од ових концерта "Пролеће" (la Primavera) изводи специјално за њега. "Четири годишња доба" представљају најхрабрији музички програм из барокног периода. Сам композитор је написао сонете који иду уз сваки појединачни став у овим концертима. Оно што је задивљујуће у овом делу је како је Вивалди прецизно музички описао сваки сонет без губљења укупног квалитета и равнотеже самог музичког дела. У ова четири концерта Вивалди описује звуком своје виолине лепоте сваког годишњег доба и ствара угођај сваког од њих. Концерти имају устаљени облик од три става: (брзи - лагани - брзи). "Четири годишња доба" су откривена тек у јесен 1926. године, када је у Националној библиотеци у Торину пронађено више од половине Вивалдијевих данас познатих дела.