Основну школу и нижу реалку учио је у родном граду, а трговачку школу у Пешти, да би потом завршио Учитељску школу у Сомбору и 1864. постао учитељ у Великој Кикинди. Најзначајнија је његова делатност везана за Нови Сад. Био је 1874. управитељ и учитељ у новосадској Вишој девојачкој школи, у којој је остао до пензионисања 1905. Основао је 1889. и успешно водио све до пензионисања Српски учитељски конвикт за учитељску децу која су се школовала у Новом Саду, а 1907. формирао је учитељску задругу Натошевић. Учествовао је на оснивачкој скупштини Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и тада је изабран за секретара (перовођу) а на тој позицији је остао све до смрти. 1886. године покренуо је гласило ових задруга- Женски свет који је уређивао све до Првог светског рата. На почетку рата, на његову иницијативу, Задруга је основала болницу, у Српском учитељском конвикту у којој  су збрињавани сви невољни и болесници који нису имали другог смештаја. Као члан Књижевног одељења Матице Српске, замењивао је Матичиног секретара и уредника десет свезака Летописа (1910-11). Уредио је календар Женски свет 1910. а 1921. године почео је да издаје Учитељски весник. Био је вредан сарадник Српског кола и Браника, али и неких других часописа тога времена. Узимао је учешће и у политичком животу па је 1892. године биран за посланика на Српском народно-црквеном сабору за великосенмиклушки срез. Пред ослобођење укључио се у Српски народни одбор и био је један од три потпредседника овог тела, учествујући у стварању српске власти у Војводини. Био је ожењен Бетом, рођена Стефановић са којом је имао ћерку Виду, удату Вулко.