Одлике драме сведоче савревање једног самосвесног модуса у пејзажу нове српске драме. Најбитније од тих одлика су свакако одбацивање идеолошки утемељеног света и пребацивање драмских ликова с нивоа (најчешће психолошке) репрезентације у област непосредне, чулне присутности.