Рођен је у Скопљу у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду. Бојан Ступица му је прибавио стипендију Атељеа 212, али је - привучен филмом (деби у Играма на скелама, 1961, С. Веиганда) - на сцени играо тек на самом почетку каријере. Пажњу критике привлачи већ следећом улогом шармантног неспретњаковића у „Прекобројној“ (1962) Б. Бауера, а углед учвршћује 1963. Филмовима „Пешчани замак“ Б. Хладник, „Дани“ Александра Петровића и „Десант на Дрвар“ Ф. Хаџића. За филм „Јутро“, где тумачи лик младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на фестивалу у Венецији. Награду Гран при у Нишу добио је за улогу у филму Вељка Булајића „Битка на Неретви“ 1969. Године. Кроз готово тридесет година глумио је главне и веће споредне улоге у више од седамдесет филмова различитих жанрова, најчешће у ратним и комедијама, али, у новије време, иу делима друштвене проблематике: „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Смрт господина Голуже“, „Живот је леп“, „Кућа поред пруге“ и др... Наклоност публике стекао је готово искључиво на филму, како сам каже, играо је код скоро свих југословенских редитеља; на телевизији је наступао релативно мало (главне улоге у четири телевизијиске серије: „Куда иду дивље свиње“, „Димитирије Туцовић“, „Врућ ветар“ и „Полицајац са Петловог брда“). Добитник је и Седмојулске награде СР Србије 1984. године за глумачко остварење у протеклих двадесетпет година, те, тадашњег највишег признања Награде АВНОЈ-а 1988. године, иначе ова награда је први пут додељена једном филмском глумцу. Од свих југословенских глумаца најчешће је награђиван на пулском фестивалу.
Своје награде, дипломе и признања поклонио је Југословенској кинотеци фебруара 2014. године.
Награде и признања
Златни лав за улогу у фиму Странац 1967. године
Године 1968. са Миленом Дравић за улоге у филму Јутро су добили награду Она и он за најбољи Глумачки пар године коју додељују ТВ Новости.
На Филмским сусретима у Нишу 1970. Гран при за улогу у филму Битка на Неретви.
Добитник је Златне арене за улоге у филмовима Бомбаши 1973. Доктор Младен 1975. и Рад на одређено време 1980.
Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости добио је са Весном Чипчић за улоге у телевизијској серији Врућ ветар на Филмским сусретима у Нишу 1980. године.
Гран при за улогу Боривоја Шурдиловића на филмским сусретима у Нишу 1983. године.
Награда Павле Вуисић за животно дело август 1995, тј. за своје улоге у југословенској кинематографији.
Награда АВНОЈ 1988 — према речима Љубише, то му је највреднија награда.
Награда академије Иво Андрић за животно дело 2005. године.
