Никола Алексић

Read me
Биографија: 

Потиче из занатлијске породице. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826.), затим одлази у Беч и студира на Академији (1828 — 1830). Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. борави у Новом саду, а затим у Сремским Карливцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића. Године 1837. настањује се у Кикинди и отвара радионицу да би 1840. прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота.
Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је:

    1837. зидне слике и неколико икона у Молу
    1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији
    1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову
    1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864.
    1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији
    1845. иконостас у Српском Сент Мартону (Sânmartin, Arad) Румунија
    1845—1846. зидне слике у српској цркви у Араду
    1846. иконостас у Српском Светом Петру
    1847. иконостас у Елемиру
    1848. зидне слике у Новом Кнежевцу
    1854. иконостас и зидне слике у Куманима
    1855. иконостасу у Новом Милошеву
    1857. зидне слике у Мокрину
    1858. иконостас у Радојеву
    1859. зидне слике у цркви у Меленцима
    1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија)
    1862. иконостас у Варишалусу (Varişalu) (Румунија)
    1863. иконостас у румунској цркви у Араду
    1865—1866. иконостас у српској цркви у Араду
    1867. иконостас и цркви у Микелки (Micălku) (Арад)
    1868—1869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и
    1970—1971. иконостас и зидне слике у Остојићеву

Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.

Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.

Имао је више ученика, а његов син Душан и унуци Стеван и Иван били су такође сликари.

Категорија: