Икона са представом Богородице с Христом потиче из средине 18. века, а насликана је техником темпере на дасци. Представљени ликови, начин сликања, обилна употреба злата и стил слова упућују на радионицу Јова Василијевича, придворног сликара патријарха Арсенија IV Шакабенте. Његова делатност утицала је на уношење руских и украјинских утицаја у српско сликарство 18. века.