Maгдалена Хајосјова (25 јул 1946, Братислава) женски вокал - сопрано. Имала је активну интернационално каријеру певача у операма, концертима, и реситалима. Најактивнија је била у Прашкој Националној Опери, где је била први солиста од 1972.
1974. Хајосјова je добитник "Slovak Culture Prize" a, 2003 je награђена са "Rad Bieleho Prize" Владе Републике Словачке за њен рад и популаризацију словачке музике на интернационалној позорници.
Роберт Шуман (8. јун 1810 — 29. јул 1856) је био немачки композитор романтизма.
Цењен музички критичар и оснивач часописа,данас је сматран представником музикалног романтизма. Компоновао је између осталог клавирску музику, песме и црквену мизику.
Јохан Брамс (7. мај 1833 — 3. април 1897) је био немачки композитор. Један је од представника касног романтизма, био је врстан пијаниста и композитор.
Рихард Штраус (11. јун 1864 — 8. септембар 1949) био је немачки композитор и диригент. Сматра се последњим великим немачким романтичарем. Познат је по својим симфонијским поемама и операма.

Сергеј Васиљевич Рахмањинов (1. април 1873. - 28. март 1943.) је био руски пијаниста, диригент и композитор.
Рахмањинов, сматран од многих највећим пијанистом читавог XX века, поседовао је легендарне техничке могућности и осећај за ритам - његови дугачки прсти су покривали 13 интервала на клавијатури (распон од 30 центиметара). Као композитор створио је, између осталог, четири клавирска концерта, три симфоније, две клавирске сонате, три опере, 24 прелудија, више хорских дела, рапсодију на тему Паганинија. Већина његових дела је у стилу позног романтизма.
Поред бројних клавирских комада и камерне музике писане за клавир, бројних симфонијских дела, све до оперских и духовних, пажњу посебно заслужују и често се у свету и интегрално изводе - његова четири клавирска концерта и једна концертна рапсодија на Паганинијеву тему за клавир и оркестар. Ова је дела Рахмањинов ставарао практично током целог свог стваралачког века.

Фредерик Франсоа Шопен (1. март 1810 — 17. октобар 1849) је био пољски композитор и пијаниста романтизма.
Најистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена. Био је први западни композитор који је у класичну музику унео елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе још данас представљају темељ пољске народне класичне музике.

Шопенова 24 прелудијума, Op. 28, је скуп кратких клавирских композиција, објављених 1839.
Написао их је у периоду од 1835 - 1839.

Јохан Себастијан Бах (21. март 1685 — 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Познат је као оргуљаш и чембалиста. Радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности.Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства.
Шест соната за виолину и чембало (BWV 1014 -1019):
Ових шест сонатa су део огромног скупа соната и партита за сваку врсту инструмента. Њихова "стандардна" структура може се описати: 1. споро грациозан први став; 2. брз став, 3. спор, дубок и љупки став; 4. енергичан, живахан и брз став. Постоји, међутим, очигледан изузетак у последњој сонати и  изискује даље разматрање.

Феликс Менделсон (Хамбург, 3. фебруар 1809 — Лајпциг, 4. новембар 1847) је био немачки композитор раног романтизма. Његова дела укључују симфоније, концерте, ораторијуме, клавирску и камерну музику. Након дугог периода релативног клеветања због промене музичких укуса и антисемитизма у касном 19. и раном 20. веку, његова стваралачка оригиналност се препознаје и поново вреднује и он је данас међу најпопуларнијим композиторима романтизма.
Концертна увертира Хебриди, оп. 26, такође позната као Фингалска пећина, компоновао је Феликс Менделсон 1830. Комад је инспирисан пећином на острву Стафа у архипелагу Хебриди који се налази на западној обали Шкотске. Као што је уобичајено за романтичарско доба комада, ово није увертира у смислу да претходи представу или оперу, комад је концертна увертира, самостални музички избор, а сада је постала део стандардног оркестарског репертоара.Композиција је посвећена краљу Фредерику Вилијаму IV Пpуском.
Симфонија бр.4 у А duru познатија кao "Италијанска", коју је компоновао Феликс Менделсон. Завршена је у Берлину 13.3.1883. као одговор на позив Лондонско-филхармонијског друштва. Менделсон je дириговаo премијерно извођење у Лондону 13.5.1883. нa концерту Лoндонскo-филхармонијског друштва. Успех симфоније и Мeнделсоновa популарност je много утицала на британску музику чак до краја века. Упркос томе Менделсон је и даље био незадовољан композицијом, што га је коштало, како он каже највећих момената у његовој каријери,чак је планирао да искомпонује алтернативни 2.,3.и 4.stav. Он није oбјавио дело. Издата je тек 1851., нумерисана као 4. иако је уствари 3. пo реду композиција. Дело je компоновано за 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне, 2 трубе, тимпан и гудаче у 4 става.

Волфганг Амадеус Моцарт (27.01.1756. — 05.12.1791) је био један од најзначајнијих и најутицајнијих светских композитора класичне музике.Његова музичка вештина већ је била видљива када је имао само неколико година. Отац га је и научио да свира виолину и клавир, а како је брзо учио, своје прве композиције је написао када је имао свега пет година.Током година у којима се формирао као музичар, Моцарт је неколико пута путовао по Европи, почевши са концертом 1762. године на двору принца Баварске у Минхену и на аустријском царском двору у Бечу. Дуга концертна турнеја одвела га је, заједно са оцем, на дворове у Минхену, Манхајму, Паризу, Лондону, Хагу, поново у Паризу, и на крају, натраг дому кроз Цирих и Минхен.

Волфганг Амадеус Моцарт је био веома плодан композитор. Његов oпус обухвата преко 600 дела најразличитијих жанрова:симфоније, клавирски концерти,виолински концети, клавирске и виолинске сонате, гудачки квартети и квинтети,серенаде, опере, мисе и недовршен Реквијем.

Литургија Св. Јована Златоустог је а капела корална композиција опус 41. Петра Илича Чајковског, компонована 1878. Састоји се од делова текста узете из Божанствене литургије Св. Јована Златоустог, најславније од свих еухаристичких служби Источне православне цркве.Дело Чајковског представља први "јединствени музички циклус" литургије.

Петар Иљич Чајковски (7. мај 1840 — 6. новембар 1893) је био руски композитор позног роматизма. Појавио се у руској музици истовремено са композиторима 'Руске петорке', али није био њихов члан. Његова музика, која је садржала руски карактер, била је јако добро прихваћена. Ипак, садржала је више западних елемената и ако је успешно комбиновао интернационалне елементе са елементима руске народне музике. Предавао је хармонију на конзерваторијуму у Москви и писао музичке критике. Материјалну независност и боравак у иностранству омогућила му је његова меценаткиња Надежда вон Мек, а њихово дописивање важан је извор података о стваралачком раду и естетским погледима Чајковског. Наступао је као диригент сопствених дела по Русији, Европи и САД.

Волфганг Амадеус Моцарт (27.01.1756. — 05.12.1791) је био један од најзначајнијих и најутицајнијих светских композитора класичне музике.Његова музичка вештина већ је била видљива када је имао само неколико година. Отац га је и научио да свира виолину и клавир, а како је брзо учио, своје прве композиције је написао када је имао свега пет година.Током година у којима се формирао као музичар, Моцарт је неколико пута путовао по Европи, почевши са концертом 1762. године на двору принца Баварске у Минхену и на аустријском царском двору у Бечу. Дуга концертна турнеја одвела га је, заједно са оцем, на дворове у Минхену, Манхајму, Паризу, Лондону, Хагу, поново у Паризу, и на крају, натраг дому кроз Цирих и Минхен.Волфганг Амадеус Моцарт је био веома плодан композитор. Његов опус обухвата преко 600 дела најразличитијих жанрова:симфоније, клавирски концерти,виолински концети, клавирске и виолинске сонате, гудачки квартети и квинтети,серенаде, опере, мисе и недовршен Реквијем.

Реквијем или реквијемска миса је литургијска служба у Католичкој цркви, у част преминулог и његове душе. Сматра се за почасну сахрану појединца или групе. Поред католичке цркве, реквијем као служба је заступљен у англиканизму и лутеранству. Реквијем је сличан служби опела у Православној цркви и гркокатоличким црквама.Реч реквијем је латинског порекла и спомиње се у литургијским записима.

Реквијем је био и веома популаран вид музичког комада. Обично је започињао драматично и једногласно, а већина текстова је преузета из литургијских записа. Најпознатији композитори ове врсте комада били су  Волфганг Амадеус Моцарт и Ђузепе Верди.