Из његовог живота имамо мало сигурних података. Вероватно је 1450. године или неколико година пре рођен у Колмару у Алзасу у Франнцуској. Његов отац се доселио из Аугсбурга 1440. године као златар и где је Шонгауер провео своје прве године у радњи свога оца или можда код Каспара Исенмана и закључно је радио одређено време у Нирнбергу у радионици Ханца Плајденвурфа где се упознао са новим начином сликања Холанђана Јан ван Ајка и Рохир ван дер Вејдена.

Од 1465. био је уписан на неколико семестара на Универзитету у Лајпцигу. Најкасније у 1469/70 годинама је предузео пут у Бургундију и Холандију. Његова дела показују утицаје Рохир ван дер Вејдена, као и Дирик Ботуса и Јан ван Ајка.

Због свог деликатног сликарства био је прозван од својих савременика Мартин Лепи или Диван Мартин. Од свог сликарства имао је сасвим малу зараду. Из године 1473. потиче његово дело Мадона у Росенхагу које представља касноготску слику Богородице која је сликана са великом јасноћом у композицији и њеном извођењу.

Не само због техничких детаља и уметночких квалитета у бакрорезу где је могућности ове технике докраја познавао важио је као један од најзначајнијих графичара пре Албрехта Дирера. Као графичар је своје радове потписивао и датирао и она имају репрезентативне форме.

Колико је познато прво образовање добио је од свог оца. Од 1501. до 1504. био је у Бечу. Од 1505. радио је као дворски сликар код изборног кнеза Саксоније Фридриха III и руководио великом радионицом у Витенбергу. Осим тога бавио се трговином винима и некретнинама, имао је крчму и апотеку. Године 1523. у Витенбергу где је као најбогатији грађанин привремено био и градски већник, ризничар, градоначелник, водио је штампарску и књижарску делатност. Као лични пријатељ Мартина Лутера промовисао је протестантске идеје својим дрворезима. Као пратилац саксонског изборног кнеза Јохана Фридриха био је са њим од 1550. до 1552. у заточеништву а потом га је пратио у Вајмар.

Лука Кранах Старији је поред Албрехта Дирера и Албрехта Алтдорфера главни мајстор немачке уметности реформације. Захваљујући свом снажном изразу у обликовању пејзажа постао је саоснивач дунавске школе. После путовања у Низоземску 1508. године у његовим радовима могу се препознати маниристички елементи као и прихватање женског акта. Међу његовим сликама (око 1000 дела) налазе се између осталог, олтарске слике и чувени портрети реформатора. Израдио је и дрворезе за Лутерову Библију (од 1521. године) и цртеже за молитвеник цара Максимилијана I.