Средњу школу је започео Суботици, а завршио у Пешти. У Пешти је завршио потом и правни факултет. Изабран је 1859. за секретара Матице Српске. Уређивао је Летопис Матице Српске од 1859. до 1869, Позориште је уређивао од 1872. до 1876, а био је и уредник Младе Србадије. Био је истакнути члан Уједињене омладине српске, па је био председник на омладинским скупштинама у Зрењанину, Кикинди и Новом Саду од 1868. до 1870. Поред тога поверено му је и уређивање омладинског гласила Младе Србадије. Када је угарска влада за вршачку скупштину 1871. наредила да чланови Омладине могу бити само угарски Срби, тада је Хаџић узалуд покушавао да различитим молбама увери власти да такво друштво не може да буде толико ограничено. Имао је посебне заслуге за развој српског позоришта, посебно Српског Народног Позоришта (СНП) у Новом Саду. Заједно са Јованом Суботићем спречио је пропаст позоришта након одласка Јована Ђорђевића 1868. у Београд. Постао је управник Српског народног позоришта. Развијао је уметничку игру у трупи, а истовремено код гледалаца будио родољубље и љубав према позоришту. Од 1872. је уређивао и Зборник позоришних дела, као орган управе СНП у Новом Саду. Ту је објављено око 50 оригиналних и преведених драмских дела из репертоара СНП. У свесци 185. Српског Летописа је дат добар преглед његовог књижевног рада. Под његовом управом СНП у Новом Саду се уздигло до висине на којој је могло да изводи и најсложенија драмска дела.