Аудио

Pages

Име: 
Сонате бр. 4,5,6 за виолину и чембало
Cyrillic
Опис: 

Јохан Себастијан Бах (21. март 1685 — 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Познат је као оргуљаш и чембалиста. Радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности.Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је спојио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства.
Шест соната за виолину и чембало (BWV 1014 -1019):
Ових шест соната су део огромног скупа соната и партита за сваку врсту инструмента. Њихова "стандардна" структура може се описати: 1. споро грациозан први став; 2. брз став, 3. спор, дубок и љупки став; 4. енергичан, живахан и брз став. Постоји, међутим, очигледан изузетак у последњој сонати и  изискује даље разматрање.

Ауторска права: 
MELODIA RECORD COMPANY, USSR 1987.
Фотографије: 
AddThis: 
Аудио: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1720
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Назив(оригинални): 
Johann Sebastian Bach
Област: 
Музика
Стил: 
Барокни
Аутор: 
Joхан Себастијан Бах
Тип оригиналног документа: 
Аудио
Име: 
Симфонија бр.82 у C-duru
Cyrillic
Опис: 

Франц Јозеф Хајдн (31. март 1732 — Беч, 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент.
Шире музичко образовање стекао је као члан хора дечака Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.
„Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.
Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопште.
Како је Хајдн старио, у своја дела укључивао је све више сељачких народних мелодија које је слушао у младости. Савршени пример је последњи став његове последње симфоније, бр. 104 — Лондонске симфоније.
Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.
Симфонија бр. 82 у C-дуру је прва од симфонија познатијих као "Паришке симфоније" композитора Јозефа Хајдна, популарно је називају и "Медвеђом симфонијом".
Иако је по реду прва, ова симфонија је уствари последња компонована од "Паришких симфонија". Завршена је 1786. а, премијерно је изведена 1787. у Паризу.

Ауторска права: 
Digital Mastering OPUS, 1982.
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1786
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Стил: 
Барокни
Аутор: 
Joзеф Хајдн
Година издавања: 
1982
Име: 
Музика за краљевски ватромет и Mузика на води (Словачки филхармонијски оркестар)
Cyrillic
Опис: 

Георг Фридрих Хендл ( 23. фебруар 1685 — Лондон, 14. април 1759) је био немачки, касније британски, барокни композитор, познат по кончерти гросима, операма и ораторијумима. Рођен је у Немачкој, у граду Хале, а живео и радио у Хамбургу, Италији, Хановеру, а од 1712. стално се настањује у Лондону. Његово најчувеније дело је Месија, ораторијум заснован на библијским мотивима. Утицао је на многе следбенике у периоду прелаза из барока у класицизам, међу којима су Јозеф Хајдн, Моцарт, и Бетовен.
Музику за краљевски ватромет компоновао је Георг Фридрих Хендл 1749. по наруџбини Џорџa II, ради ватромета у Лондону 27. априла 1749. У част прослављања краја аустриско сецесионистичког рата.
Оркестар је био смештен у посебно направљену грађевину од стране Сервандонија - позоришног архитекте. Композиција је представљала музичку подлогу краљевском ватромету, осмишљеном од стране Toмаса Десгулијера.
Mузика на води је колекција оркестарских композиција Георга Фридриха Хендла. Премијерно је изведена 17. јула 1717. Музика на води је компонована за велики оркестар,па је пригодна за концерте на отвореном простору.
Музику за краљевски ватромет и Музику на води изводи Словачки филхармонијски оркестар.

Ауторска права: 
Distributed by MULTI DISTRIBUTION
Фотографије: 
AddThis: 
Аудио: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1749
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Стил: 
Барокни
Аутор: 
Георг Фридрих Хендл
Име: 
Симфонија број 3. Ероика
Cyrillic
Опис: 

Koмпонована између 1803. и 1804. Премијерно је изведена у Бечу 7. априла 1805. године, у организацији тада истакнутог Бечког виолинисте и концертмајстора Франца Клемента.

Прича о њеном настанку веома је позната. Првобитно је била замишљена као ода Наполеону, за кога се до самокрунисања за цара веровало да проноси Европом идеје француске револуције. Наполеон је након тог фаталног 31. марта 1804. године као цар пошао путем завојевања и тираније, што је слободољубивог и до сржи демократији наклоњеног Бетовена натерало да дело преради у велику симфонију, дајући јој мото У спомен на једног великог хероја.

Ауторска права: 
HUNGAROTON- digital recording 1984.
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1804
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Стил: 
Класичан
Аутор: 
Лудвиг ван Бетовен
Година издавања: 
1984
Име: 
Концерти за флауту
Cyrillic
Опис: 

У концертима истичу се иновативације које по структури одскачу од италијанских и бечких узора. Његова дела се сврставају у такозвани осећајни стил у музици. Карл Филип Емануел Бах ( Вајмар, 8. март 1714 — Хамбург, 14. децембар 1788) важи за једног од најзначајнијих композитора на прелазу из барока у доба Бечких класичара. За живота био је познатији од оца. Ценили су га композитори наредних епоха, рецимо Јозеф Хајдн и Волфганг Амадеус Моцарт.
Јохан Кристијан Бах (Лајпциг, 5. септембар 1735 — Лондон, 1. јануара 1782) је био немачки композитор.
Најмлађи је син Јохана Себастијана Баха.
Називају га „лондонским Бахом“ јер је до краја свог живота живео у Лондону.

Ауторска права: 
Digital recording OPUS 1988.
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Стил: 
Барокни
Аутор: 
Карл Филип Емануел Бах и Јохан Кристијан Бах
Година издавања: 
1988
Име: 
Виолински концерт и Прелудијум из треће Партите, Allegro assai из сонате број 3
Cyrillic
Опис: 

Године 1806, настало је једно дело које је концертантну музику практично увело из класицизма у епоху велике романтике. То је Концерт за виолину и оркестар, D-дур, опус 61. Лудвига Ван Бетовена.
Допринос овог дела за музичку историју и литературу, немерљив је. Најпре, Концерт је огромних димензија: три његова класична става, проширена су тематски и садржајно и дају делу укупно трајање 45 минута. И сва три става краси дотле неостварена мелодијска лепота, обликована у класичну формалну структуру, што је морало послужити као узор виолинским концертима које су кроз цео XИX век писали Менделсон, Брамс, Чајковски, Сибелијус... све до Албана Берга и српског композитора Божидара Трудића, који је по тој шеми у свом Виолинском Концерту уткао српске народне и обредне теме.
3. Партита у Е-дуру,BWV 1006 Јохана Себастиана Баха за соло виолину је последња у опусу "шест соната и партита". Садржи следеће ставове:
    Прелудијум
    Лоре
    Гавота и Рондо
    Менует (I и II)
    Буре
    Жига

Најизвођенији је прелудијум због посебне ангажованости десне руке у којој је гудало.

 

Ауторска права: 
S.L. TEIC
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1806
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Стил: 
Класичан
Аутор: 
Л. Ван Бетовен и Ј.С.Бах
Име: 
Четири годишња доба
Cyrillic
Опис: 

"Четири годишња доба" (Le quattro stagioni) је популарни назив за циклус од четири концерта за виолину и оркестар, дело италијанског барокног композитора и виолинисте Антониа Вивалдија. Иначе написано је 1723. као део збирке од 12 концерта под називом "Такмичење између хармоније и инвенције" ("Il cimento dell’ armonia e  dell’ inventione Op.8") , а објављен је 1725. Ово дело је нарoчито било популарно у Француској а сам краљ Луј XV је захтевао да се један од ових концерта "Пролеће" (la Primavera) изводи специјално за њега.

"Четири годишња доба" представљају најхрабрији музички програм из барокног периода. Сам композитор је написао сонете који иду уз сваки појединачни став у овим концертима. Оно што је задивљујуће у овом делу је како је Вивалди прецизно музички описао сваки сонет без губљења укупног квалитета и равнотеже самог музичког дела.
У ова четири концерта Вивалди описује звуком своје виолине лепоте сваког годишњег доба и ствара угођај сваког од њих.
Концерти имају устаљени облик од три става: (брзи - лагани - брзи).
"Четири годишња доба" су откривена тек у јесен 1926. године, када је у Националној библиотеци у Торину пронађено више од половине Вивалдијевих данас познатих дела.

Ауторска права: 
Philips Digital Classics
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1723
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Аутор: 
Антонио Вивалди
Име: 
Скандинавска музика за гудаче
Cyrillic
Опис: 

Едвард Григ (Берген, 15. јун 1843 — Берген, 4. септембар 1907) је био норвешки романтичарски композитор и пијаниста. Његова најпознатија дела су Пер Гинт и Клавирски концерт у а-молу.
Даг Вирен (15. октобар 1905 – 19 април 1986) био је шведски композитор.Његово најпознатије дело је "Серенада за гудаче" (1937); Koмпоновао је симфоније,концерте, оркестарске композиције, укључујући сценско-филмску музику, као и инструментално-камерну музику и гудачке квартете.
Сигварт Нилсен је рођен 29. априла 1880. у грау Алесунд-Норвешка. Био је норвешки композитор који се школовао у Берлину.
Joхан Свендсен (30 септембар 1840 – 14 јуна 1911) био је норвешки композитор,диригент и виолиниста. Компоновао је две симфоније, виолински концерт, концерт за виолончело, романсу за виолину и много норвешких рапсодија за оркестар.

Ауторска права: 
Naxos records, 2000.
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 15, 2013
Фотографије: 
AddThis: 
Аудио: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Аутор: 
Григ, Вирен, Нилсен, Свендсен
Година издавања: 
2000
Име: 
Симфонија број 83 у g-mol
Cyrillic
Опис: 

Франц Јозеф Хајдн (31. март 1732 — Беч, 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент.
Шире музичко образовање стекао је као члан хора дечака Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.
„Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.
Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопште.
Како је Хајдн старио, у своја дела укључивао је све више сељачких народних мелодија које је слушао у младости. Савршени пример је последњи став његове последње симфоније, бр. 104 — Лондонске симфоније.
Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.
Симфонија бр. 83 у г-молу, је друга од шест симфонија, познатије као "паришке симфоније" компоноване од стране Јозефа Хајдна 1785. године, а објављена у Бечу децембра 1787.

Ауторска права: 
Digital Mastering OPUS, 1982.
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1787
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Стил: 
Класичан
Аутор: 
Јозеф Хајдн
Година издавања: 
1982
Име: 
Кармина Бурана
Cyrillic
Опис: 

Kaрмина Бурана је сценска кантата, композитора Карла Орфа (1935 - 1936). Базира се на 24 поеме, узете из средњевековне Кармине Буране. Либрето је углавном на латинском језику, а текст датира из 11. или 12. и мало из 13. века. Први пут је изведена у Франкфурту 8 јуна 1937. Непосредно после веома успешне премијере Карл Орф је рекао: "Све што сам до сада искомпоновао,и оно што имате, нажалост објављено, може да се уништи. Са Кармином Бураном , моји радови тек почињу."

Датум креирања архивског документа: 
Tuesday, October 15, 2013
Ауторска права: 
STEREO SOKOJ/SUMAJ, 1987.
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 15, 2013
Фотографије: 
AddThis: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Аудио
Година настанка културног добра: 
1936
Тип дигиталног документа: 
Аудио
Област: 
Музика
Аутор: 
Карл Орф

Pages

Subscribe to RSS - Аудио