Муслиманска вероисповест



Исламску религију основао је Мухамед божији посланик, рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији. Откровења која су диктирана Мухамеду сакупљена су у Курану,светој књизи ислама. Куран је збирка откровења која је од Бога, преко анђела Гаврила у пустињској пећини примио Мухамед. Jош као дете остао је без оба родитеља,па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад постао је путујући трговац. На својим путовањима упознао је хришћанство,јудаизам и источњачке религије. Од када је око 610.године у пећини поред Меке доживео откровење,почиње Мухамедова мисија. Следбеници ислама, муслимани верују да је у Курану савршена реч Божија која је постојала и пре почетка света. Куран је најважнија света књига,док се другом по важности сматра Сура коју су написали Мухамедови следбеници, а у њој су записана Мухамедова дела. Кључна веровања ислама су да је Алах једини истинити Бог и да је Мухамед његов пророк. Само исповедањем овога, човек може да се преобрати у ислам. Реч „муслиман“ значи онај који се покорава Алаху. Ислам подразумева да је он једина права религија из које су настале друге укључујући јудаизам и хришћанство.

Муслимани темеље своје животе на пет стубова ислама :

  • Сведочење :“Нема Бога осим Алаха, а Мухамед је његов пророк.“
  • Молитва: пет пута дневно
  • Милостиња:треба је давати сиромасима јер све долази од Алаха
  • Пост:поред редовног поста сви муслимани морају да посте и за време Рамазана тј.деветог месеца у исламском календару.
  • Ходочашће или хаџ : бар једном у животу сваки муслиман треба да оде у Меку тј.дванаестог месеца у исламском календару.

Ислам се темељи на веровање у анђеле,од којих су многи заједнички са јудаизмом и хришћанством.

Анђели помажу верницима против зла и славе Бога. Супротност анђелима је Иблис, који навраћа људе на чињење лоших дела.

Окоснице муслиманске послушности су ових пет начела,које они узимају дословно и врло озбиљно,јер се сматра да од тога зависи одлазак у рај.

Ако се упореди ислам са хришћанством ,примећује се сличност али и значајне разлике,обе спадају у монотеистичке религије.Због послушности Курану и добрих дела по исламском веровању вернику је обећан рај.

Мухамед је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха, јер није био прихваћен од стране богатих. Због тога се 622.године, са својим присталицама преселио из Меке у Медину,у арапском језику познатом као хиџра(пресељење).У новој средини имао је много више присталица и успеха у ширењу свог учења,оснива верску заједницу на чијем је челу био,а ова година се узима за почетак муслиманске вере. После 8 година,вратио се тријумфално у Меку, која постаје свети град муслимана,седиште ислама и циљ ходочашћа. Овај догђај се датира 630. године а назван је Ел Фетх што на арапском значи победа.

Мухамед успева да уједини арапска племена и постао њихов верски и световни поглавар. Јединствена арапска држава успева током векова да припоји још и Сирију, Египат делове северне Африке.

 

 

Ислам

Исламску религију основао је Мухамед божији посланик, рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији. Откровења која су диктирана Мухамеду сакупљена су у Курану,светој књизи ислама. Куран је збирка откровења која је од Бога, преко анђела Гаврила у пустињској пећини примио Мухамед. Jош као дете остао је без оба родитеља,па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад постао је путујући трговац. На својим путовањима упознао је хришћанство,јудаизам и источњачке религије. Од када је око 610.године у пећини поред Меке доживео откровење,почиње Мухамедова мисија. Следбеници ислама, муслимани верују да је у Курану савршена реч Божија која је постојала и пре почетка света. Куран је најважнија света књига,док се другом по важности сматра Сура коју су написали Мухамедови следбеници, а у њој су записана Мухамедова дела. Кључна веровања ислама су да је Алах једини истинити Бог и да је Мухамед његов пророк. Само исповедањем овога, човек може да се преобрати у ислам. Реч „муслиман“ значи онај који се покорава Алаху. Ислам подразумева да је он једина права религија из које су настале друге укључујући јудаизам и хришћанство...

Cyrillic
Фотографије: 

Xиџретска нова година

За све муслимане у свету и на Балкану, према Лунарном календару, са заласком сунца, наступа Нова 1436. хиџретска година. Хиџра је арапска реч и значи исељење посланика Мухамеда и његових следбеника из Меке у Медину 622. године. Муслимани Балкана на разне начине обележавају Хиџретску нову годину - у џамијама учењем Курана, пригодним програмима и предавањима. Пресељење Посланика Мухаммеда и првих муслимана из Меке у Медину, хиџра, полазна је тачка рачунања времена муслиманског календара, а овај историјски догађај муслимани су узели за почетак своје ере. Хиџретска година траје око 354 дана, а састоји се од 12 месеци. Једанаест дана је краћа него у сунчевом календару. То се чини да се датум Хиџретске нове године разликује сваке године. Хиџретски календар је службени календар у многим исламским земљама, а посебно у Саудијској Арабији. Друге исламске земље користе Грегоријански или Јулијански календар за цивилне сврхе и окренути су хиџретском календару само за верске потребе. Хиџретска нова година је државни празник у Бангладешу, Коморима, Џибутију, Египту, Индонезији, Ираку, Ирану, Јордану, Кувајту, Либану, Либији, Малезији, Малдивима, Мауританији, Мароку, Сенегалу, Судану, Тунису, Уједињеним Арапским Емиратима и Јемену. Извор

Текст:РТС

Слика:БЛинфо

Cyrillic
Слика: 
Датум: 
Sunday, October 25, 2015 до Monday, October 26, 2015

Рамазан

Рамазански бајрам представља прва три дана месеца шевал. Рамазан је један од посебних месеци у исламу. Једна од пет основних дужности сваког муслимана је и пост које се проводи у овом месецу. Током тридесет дана рамазана муслимани морају да се уздржавају од хране, пића и полног контакта, и то од зоре па до заласка сунца. По истеку овог месеца следи месец шевал. Прва три дана тог месеца је један од два празника у Исламу, Рамазански бајрам (1., 2. и 3. дан у месецу). Њиме се обележава крај поста. Честитка за Рамазански бајрам: Бајрам-шериф мубарек олсун! Сви муслимани за време бајрама морају бити лепо одевени и миришљави. Обично се облачи одећа беле боје.Када сване јутро вјерници мушког пола одлазе на сабах намаз. Такође кућа треба да је чиста, а мушкарци обилазе своју породицу и гробља, док жене осатју код кућe. Најчешће посластице које се праве су баклава и алва.

Извор:Википедија

Cyrillic
Слика: 
Датум: 
Thursday, June 18, 2015 до Thursday, July 16, 2015

Курбан-бајрам

Курбан-бајрам је, у муслиманској култури, догађај који траје четири дана (10. 11. 12. и 13. месеца зулхиџе) и он је везан за обред Хаџа, који је један од пет основних дужности муслимана. За време Курбан-бајрама муслимани кољу курбан (овна) и деле га сиротињи, комшијама и родбини према утврђеним правилима: 1/3 сиротињи, 1/3 пријатељима и комшијама и 1/3 породици. Ако неко има велику породицу може све задржати за себе, али може и поделити све курбанско месо. Задржавање свега за себе није у духу помагања другима, међутим ова могућност је остављена као олакшица онима који издржавају велике породице и немају довољно средстава за то, а ипак би хтели да испоштују ову дужност. Курбан-бајрам или Хаџи-бајрам је исламски празник приношења жртве, најзначајнији исламски празник. Он долази два месеца и десет дана након рамазана. За овај празник очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богату трепезу за госте. Муслимани Бајрам дочекују у својим домовима, а у зору одлазе у џамије на сабах-намаз, чекају излазак сунца и клањају бајрам-намаз. Следи честитање. Затим одлазе на гробља, те се потом враћају у своје домове где су припреме за жртву Курбана по правилима шеријатa. Према веровању, око 2000. године пре нове ере Бог је на земљу послао једног свог роба на подручју Сумерa, у граду Уру, када су се људи покоравали својим идолима и киповима који им нису могли нити помоћи, a нити су им могли икако одмоћи. Послао га је с Истином у једнога Бога. Тај човек био је Ибрахим (Абрахам). Његов пут није био лаган. Пут истине посут је трњем и тешкоћама разних врста, па тако све до своје највише старости када је већ губио наду, није могао добити сина са својом женом Саром. Тада су се одлучили на, у то време регуларан обичај, како му Сара није давала дете, да нађе жену која ће му дати дете. Била је то Хаџера и од ње родио се Ишмае (Исмаил). Он ће бити праотац арапског народа. Али Ибрахима а. с. је чекало велико изненађење. Дочекале су га „тројица“ и обавестила да ће Сара родити дете на што се она насмејала јер како да она тако стара роди, на шта су они рекли да ће она родити и да ће то бити мушко и да ће га назвати Исак а. с. што на старо-хебрејском значи смешак. Од њега ће потећи јевреји. Ибрахим а. с. је тако срећно живео све до тренутка када му је Он заповедио да жртвује својег сина Исмаила а. с. Ибрахим је кренуо да га послуша, али када је Бог видео да је Ибрахим а. с. спреман да убије свог прворођеног сина зарад заповести коју је Он наредио, као велико искушење, зауставио је егзекуцију и уместо Исмаила а. с. поставио је овна као жртву. Од тог дана, па све до сад муслимани (они који су предани Божијој вољи) извршавају заповест жртвовања курбана, ТО је најчешће овца, по могућности, али то може бити и противвредност у новцу којим ће се купити месо којим ће се жртвовати те овце. Тај чин се обавља за време хаџиџa, у последњем месец по хиџеретском календару зул-хиџе. Месо које се закоље раздели се на трећину, тако да једна трећина иде родбини, једна сиромашнима и једна трећина ономе којима је највише потребно. Курбан коље онај који има материјалне могућности за то, ако не може, то му није грех. Клање курбана, (жртвовање) присутно је кроз све светске културе и цивилизације. Сама симболика курбан курбан бајрама темељи се на жртви и богобојазности, Жртву коју је Ибрахим а. с. требао да принесе тешко да би могао да учини било ко без чврсте вере. За ту богобојазност коју је показао Бог је Абрахама а. с. издигао као Његовог пријатеља и обећао му богату земљу и велико потомство и заиста данас све три велике цивилизације, западна као хришћанска, јеврејска и исламска имају заједничког праоца Адама а. с, а од Ибрахима а. с. коју спомиње и Стари завет и Куран још ближег сродника. Сама сврха курбана је поново проживети ослобођење заробљавањем себе Божијом речју, Његовом вољом и Законом. ТО се најбоље види за време хаџиџа, када се курбан бајрам слави, у време најчвршће уједињености људских душа око заједничког циља, догађаја који представља јединствену слику једнакости и братства на Земљи.

Извор: Википедија

 

Cyrillic
Слика: 
Датум: 
Wednesday, October 15, 2014 до Sunday, October 19, 2014
Subscribe to RSS - Муслиманска вероисповест