Словенски

Назив: 
Реплика Душановог законика
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Епоха: 
Средњи век
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Опис: 
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Историјат: 
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара. Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу: цар Србљем и Грком) 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику. У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у Чешкој у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају Карла IV. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму. Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18. века. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
Држава настанка културног добра: 
Република Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Ауторски радови
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Ауторски радови калиграфа Светозара Пајића
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Откровење Светога Јована Богослова
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Црквени преписи
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Суламка
Опис: 
Жалосна игра у пет чинова
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Ауторска права: 
Српско народно позориште
Идентификатор: 
Библиотека СНП Инв. бр. 12376
Издавачка колекција: 
Свеска осамнаеста
Штампар: 
Српска штампарија дра Светозара Милетића
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Управа Српског народног позоришта
Место издања: 
Нови Сад
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1885
Област: 
Проза
Назив: 
Љубавно писмо
Опис: 
Дело Љубавно писмо је шаљива игра у једној радњи
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Ауторска права: 
Српско народно позориште
Издање: 
Девета свеска
Идентификатор: 
I 1854/1
Штампар: 
Српска народна задружна штампарија
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Управа Српског народног позоришта
Место издања: 
Нови Сад
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1874
Област: 
Филм и позориште
Назив: 
Пера Сегединац
Опис: 
Трагедија у пет чинова. Из повести народа српског. Дело је награђено највишом наградом Матице српске.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Српско народно позориште
Издање: 
Свеска двадесет друга.
Идентификатор: 
Библиотека СНП Инв. бр. 12387
Штампар: 
Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића
Место штампања: 
Нови Сад
Место издања: 
Нови Сад
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1887
Област: 
Филм и позориште

Pages

Subscribe to RSS - Словенски