Зулфикар Џумхур

Read me
Биографија: 

Биo je југословенски путописац, филмски и телевизијски сценариста, позоришни сценограф, уметнички директор филма, ликовни критичар костимограф, сликар и карикатуриста. Потицао је из старе угледне породице муслиманског свештеника (улема). Отац му је Абдуселам Џумхур а мајка Васвија рођена Руфо. Породица се два месеца по његовом рођењу преселила у Београд, где је његов отац радио као главни имам Војске Краљевине Југославије. Ту је завршио основну школу и нижу гимназију, а вишу гимназију у Сарајеву 1939. Почео је студирати право у Београду, али је прешао на ликовну академију, коју је завршио у класи Петра Добровића. Прве цртеже је објавио у листу „Народна армија“ 1947. године, а од тада је сарађивао као карикатуриста и илустратор у Јежу, Борби, „Ветрењачи“, Политици, Ослобођењу, ревији „Данас“ и НИН-у као стални сарадник и уредник. Објавио је више од 10.000 карикатура. Написао је сценарије за више кратких и три играна филма. Урадио је 35 сценографија за позориште, а током последњих десет година живота радио је на сарајевској телевизији као писац сценарија и водитељ серија емисије „Ходољубља“. Његови суграђани сматрали су га једним од највећих боема свога времена. Умро је у Херцег Новом, а сахрањен је у родном Коњицу, 29. новембра 1989. године. Добитник је бројних награда и Ордена братства и јединства са златним венцем.

Објављене књигe - Некролог једној чаршији, Сарајево, 1958; Писма из Азије, Мостар, 1973;  Ходољубља, Загреб, 1982; Путовање бијелом лађом, Сарајево, 1982. Постхумно су објављена његова изабрана дела у седам књига, која су обухватила и нове необјављене рукописе: „Писма из Африке и Европе“, „Стогодишње приче“ и „Адакале“. Објавио је и Зелену чоју Монтенегра, заједно са Момом Капором.

Категорија: