Предмет

Назив: 
Римски шлем из Беркасова
Cyrillic
Опис: 
Откривен у сремском селу Беркасово, код Шида, 1955. године. Један од најлепших примерака позноримске војне опреме. Пронађен је у пару са другим, слабије очуваним шлемом на коме се налази натпис VICIT LICINIANA којим се призива Лицинијева победа. (http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:slem-iz-berkasova)
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Римски шлем из Беркасова
Место локалитета: 
Беркасово
Serbia
45° 9' 9.0216" N, 19° 15' 24.2784" E
RS
Институција: 
Област: 
Назив: 
Козачка застава у спомен руско-турског рата 1828-1829
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 7, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Козачка застава у спомен руско-турског рата 1828-1829
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Црквени текстил
Cyrillic
Опис: 
У Јерменској цркви је, пре њеног рушења, затечено око 100 примерака различитог црквеног текстила. Њихов облик и сврха одговарају римокатоличком црквеном обреду, што је било у складу с верском оријентацијом новосадских Јермена и њихових свештеника из реда мехитариста. Највећи део сачуваног текстила је произведен у бечким професионалним мануфактурама, специјализованим за израду црквених утвари. Експонат је део изложбе "Јерменска црква у Новом Саду - избрисана баштина", ауторке Љиљане Лазић, историчарке уметности и музејске саветнице.
Место настанка културног добра: 
Беч
Држава настанка културног добра: 
Аустрија
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1890
Назив(оригинални): 
Црквени текстил
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Звоно Марије Трандафил
Cyrillic
Опис: 
Заслугом Марије Трандафил, 1872. године су изливена три звона за обновљену Јерменску цркву. Израђена су у Винернојштату, најпознатијој аустријској звоноливници у другој половини 19. века. На највећем звону (пречника 65 цм и тежине 250 кг) су, у плитком рељефу, изливене фигуре Марије Магдалене, Св. Катарине и Богородице. Стилизовани вегетабилни фризови украшавају горњи и доњи део звона.
Држава настанка културног добра: 
Аустрија
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Friday, September 19, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1872
Назив(оригинални): 
Звона Марије Трандафил
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Бој на Косову
Cyrillic
Опис: 
По димензијама највеће дело у ликовној збирци Музеја града Новог Сада, „Бој на Косову“, настало је у Новом Саду 1929. године. Један од најцењенијих српских међуратних сликара, Младен Јосић, израдио је ову монументалну историјску композицију по поруџбини познате новосадске породице Моч, од које је дело и откупљено. На слици су најуочљивије снажне мускулатуре мушкараца и коња које указују на стил конструктивног неокласицизма и традиционализма, популарног у српској уметности током треће деценије 20. века. Слика је део студијске изложбе Одељења за културну историју, Музеја града Новог Сада, где је представљен грађански живот Новог Сада од половине 18. века до друге половине XX века.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1929
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Декоративни параван
Cyrillic
Опис: 
Декоративни параван, који је некада припадао новосадској породици Моч, дело је Драгутина Инкиострија Медењака, најзначајнијег представника покрета сецесије у српској ликовној и примењеној уметности. Комбинујући интернационални ар нуво у резабарији дрвета и народне мотиве на тканом платну, створио је веома оригиналан комад намештаја, веома популаран у грађанским кућама.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Стил: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Назив: 
Зидно огледало
Cyrillic
Опис: 
Раскошно зидно огледало израђено је у стилу другог рококоа, највероватније у некој чешкој радионици. На широки рам увијених линија аплицирани су бројни листићи од безбојног брушеног стакла, а равне стаклене плоче огледала гравиране су рокајним картушима. Овакав, изузетно луксузан предмет могао се наћи у аристократским добростојећим грађанским дoмаћинствима на подручју Војводине.
Држава настанка културног добра: 
Чешка
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Стил: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Назив: 
Посуда за шећер
Cyrillic
Опис: 
У некој од немачких мануфактура израђена је сребрна посуда за шећер с поклопцем. Припада периоду касног историцизма, а елегантна профилација упућује на неокласицистичке узоре. Овакве посуде обично су биле део већих сервиса за чај и кафу.
Држава настанка културног добра: 
Немачка
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Назив: 
Стаклена карафа
Cyrillic
Опис: 
Стаклена карафа са сребрним оковима представља изузетно декоративан употребни предмет из епохе историцизма. Настала је у некој од бољих париских радионица, у току друге половине 19. века. Пар оваквих карафа је купила оперска певачица Меланија Бугариновић, чији је дом на београдском Дедињу обиловао сличним предметима.
Место настанка културног добра: 
Париз
Држава настанка културног добра: 
Француска
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Назив: 
Сребрни пехар
Cyrillic
Опис: 
Сребрни пехар звонастог облика, настао је око 1900. године у радионици Антипе Иванова Кузмичева, московског златара. Пресован и изнутра позлаћиван, пехар је украшен уским венцима, типичним за стил касног историцизма, а једним делом и сецесије.
Место настанка културног добра: 
Москва
Држава настанка културног добра: 
Русија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1900
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија

Pages

Subscribe to RSS - Предмет