Milan Jovanović rođen je 24. aprila 1834. u Jarkovcu u pančevačkoj pukovniji. Osnovnu školu završio je u Jarkovcu, a gimnaziju je pohađao u Vršcu, Pešti i Temišvaru. Još dok je boravio u Vršcu zavolio je pozorište. U Beču je završio medicinu. U Beču je za vreme studija 1863. osnovao i bio predsednik srpskog đačkog književnog društva Zora. U tom društvu je razvijao književni rad, a najznačajniji rad iz toga perioda je njegova istorijska drama u četiri čina Kraljeva Seja, a radilo se o srpskoj pobedi na Velbuždu. Međutim Zora se nije ograničila na književnost, nego joj je zadatak bio da budi srpsku nacionalnu svest. U Beograd se vratio 1865. i odmah je dobio mesto profesora higijene i sudske medicine na Velikoj školi. Bio je prvi profesor higijene u Srbiji. Jedno vreme u Beogradu je uređivao politički list Jedinstvo, ali 1871. je zbog određenih političkih dešavanja napustio Beograd i otišao u Novi Sad. U Novom Sadu je bio direktor realke i potpredsednik Matice srpske. Otišao je 1875. u Herceg Novi gde je bio opštinski lekar, a pošto je u to vreme trajao Bosanskohercegovački ustanak on se mnogo brinuo o ranjenicima. Na poziv crnogorskoga kneza Nikole otišao je sredinom 1876. na Cetinje, gde je sve do kraja Prvoga srpsko-turskoga rata bio lekar kneževe porodice. Po okončanju rata kratko je radio za austrijski Lojd kao brodski lekar. Kada je izbio Drugi srpsko-turski rat vratio se na knežev poziv na Cetinje. Pratio je 1877/1878 kneginju Milenu i prestolonaslednika u Napulj, a po povratku nekoliko godina je plovio sve do Kine kao brodski lekar za austrijski Lojd. Sa tih putovanja slao je zanimljive putopise i lekarske pouke. U Srbiju se vratio 1882. i radio je kao lekar na železnici, koja se tada počela graditi. Radio je dve godine kod Ripanjskoga tunela, a onda se 1884. preselio u Beograd i radio je kao opštinski fizik. Postavljen je 1888. za profesora higijene na Vojnoj akademiji i na tom mestu je ostao do smrti 1896. U književnosti se javljao dramama, pripovetkama i putopisima. Posebno je bio poznat po putopisima, opisima,putničkim pričama i pripovetkama. Tu su bile zbirke: S mora i sa suva, Tamo amo po Istoku, Gore dole po Napulju. Napisao je i nekoliko drama: Kraljeva Seja, Demon, San i java, Nesuđeni, a preveo je i Šekspirovu Meru za meru. Napisao je i veliki broj književnih kritika, a posebnu vrstu njegovoga rad čine eseji iz kulturne prošlosti, pogledi na društvene pojave i prilike i feljtoni. Pored književnih dela napisao je velik broj knjiga i članaka iz higijene i biologije.
Redovni je član Srpskog učenog društva (Odseka jestastveničkog i matematičarskog i Odseka umetničkog) od 1869. Dopisni je član Srpske kraljevske akademije (Akademije umetnosti) od 1890. Pravi je član „bez opredeljenja“ od 1892. Pravi je član (Akademije umetnosti) od 1892. Pristupna beseda: Pogled na indijsku dramu. Proglašen 1894. (Srpska kraljevska akademija God. 8 (1894) 74–75).
