Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (1. april 1873. - 28. mart 1943.) je bio ruski pijanista, dirigent i kompozitor.
Rahmanjinov, smatran od mnogih najvećim pijanistom čitavog XX veka, posedovao je legendarne tehničke mogućnosti i osećaj za ritam - njegovi dugački prsti su pokrivali 13 intervala na klavijaturi (raspon od 30 centimetara). Kao kompozitor stvorio je, između ostalog, četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela, rapsodiju na temu Paganinija. Većina njegovih dela je u stilu poznog romantizma.
Pored brojnih klavirskih komada i kamerne muzike pisane za klavir, brojnih simfonijskih dela, sve do operskih i duhovnih, pažnju posebno zaslužuju i često se u svetu i integralno izvode - njegova četiri klavirska koncerta i jedna koncertna rapsodija na Paganinijevu temu za klavir i orkestar. Ova je dela Rahmanjinov stavarao praktično tokom celog svog stvaralačkog veka.

Edvard Grig (Bergen, 15. jun 1843 — Bergen, 4. septembar 1907) je bio norveški romantičarski kompozitor i pijanista. Njegova najpoznatija dela su Per Gint i Klavirski koncert u a-molu.
Dag Viren (15. oktobar 1905 – 19 april 1986) bio je švedski kompozitor.Njegovo najpoznatije delo je "Serenada za gudače" (1937); Komponovao je simfonije,koncerte, orkestarske kompozicije, uključujući scensko-filmsku muziku, kao i instrumentalno-kamernu muziku i gudačke kvartete.
Sigvart Nilsen je rođen 29. aprila 1880. u grau Alesund-Norveška. Bio je norveški kompozitor koji se školovao u Berlinu.
Johan Svendsen (30 septembar 1840 – 14 juna 1911) bio je norveški kompozitor,dirigent i violinista. Komponovao je dve simfonije, violinski koncert, koncert za violončelo, romansu za violinu i mnogo norveških rapsodija za orkestar.

Magdalena Hajosjova (25 jul 1946, Bratislava) ženski vokal - soprano. Imala je aktivnu internacionalno karijeru pevača u operama, koncertima, i resitalima. Najaktivnija je bila u Praškoj Nacionalnoj Operi, gde je bila prvi solista od 1972.
1974. Hajosjova je dobitnik "Slovak Culture Prize" a,  2003 je nagrađena sa "Rad Bieleho Prize"  Vlade Republike Slovačke za njen rad i popularizaciju slovačke muzike na internacionalnoj pozornici.
Robert Šuman (8. jun 1810 — 29. jul 1856) je bio nemački kompozitor romantizma.
Cenjen muzički kritičar i osnivač časopisa,danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. Komponovao je između ostalog klavirsku muziku, pesme i crkvenu miziku.
Johan Brams (7. maj 1833 —  3. april 1897) je bio nemački kompozitor. Jedan je od predstavnika kasnog romantizma, bio je vrstan pijanista i kompozitor.
Rihard Štraus (11. jun 1864 — 8. septembar 1949) bio je nemački kompozitor i dirigent. Smatra se poslednjim velikim nemačkim romantičarem. Poznat je po svojim simfonijskim poemama i operama.

Frederik Fransoa Šopen (1. mart 1810 — 17. oktobar 1849) je bio poljski kompozitor i pijanista romantizma.
Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Šopenova 24 preludijuma, Op. 28, je skup kratkih klavirskih kompozicija, objavljenih 1839.
Napisao ih je u periodu od 1835 - 1839.

Feliks Mendelson (Hamburg, 3. februar 1809 — Lajpcig, 4. novembar 1847) je bio nemački kompozitor ranog romantizma. Njegova dela uključuju simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku. Nakon dugog perioda relativnog klevetanja zbog promene muzičkih ukusa i antisemitizma u kasnom 19. i ranom 20. veku, njegova stvaralačka originalnost se prepoznaje i ponovo vrednuje i on je danas među najpopularnijim kompozitorima romantizma.
Koncertna uvertira Hebridi, op. 26, takođe poznata kao Fingalska pećina, komponovao je Feliks Mendelson 1830. Komad je inspirisan pećinom na ostrvu Stafa u arhipelagu Hebridi koji se nalazi na zapadnoj obali Škotske. Kao što je uobičajeno za romantičarsko doba komada, ovo nije uvertira u smislu da prethodi predstavu ili operu, komad je koncertna uvertira, samostalni muzički izbor, a sada je postala deo standardnog orkestarskog repertoara.Kompozicija je posvećena kralju Frederiku Vilijamu IV Pruskom.
Simfonija br.4 u A duru poznatija kao "Italijanska", koju je komponovao Feliks Mendelson. Završena je u Berlinu 13.3.1883. kao odgovor na poziv Londonsko-filharmonijskog društva. Mendelson je dirigovao premijerno izvođenje u Londonu 13.5.1883. na koncertu Londonsko-filharmonijskog društva. Uspeh simfonije i Mendelsonova popularnost je mnogo uticala na britansku muziku čak do kraja veka. Uprkos tome Mendelson je i dalje bio nezadovoljan kompozicijom, što ga je koštalo, kako on kaže najvećih momenata u njegovoj karijeri,čak je planirao da iskomponuje alternativni 2.,3.i 4.stav. On nije objavio delo. Izdata je tek 1851., numerisana kao 4. iako je ustvari 3. po redu kompozicija. Delo je komponovano za 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 2 horne, 2 trube, timpan i gudače u 4 stava.

Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog je a kapela koralna kompozicija opus 41. Pjotra Iliča Čajkovskog, komponovana 1878. Sastoji se od delova teksta uzete iz Božanstvene liturgije Sv. Jovana Zlatoustog, najslavnije od svih euharističkih službi Istočne pravoslavne crkve.Delo Čajkovskog predstavlja prvi "јеdinstveni muzički ciklus" литургије.

Petar Iljič Čajkovski (7. maj 1840 — 6. novembar 1893) je bio ruski kompozitor poznog romatizma. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.