Maгдалена Хајосјова (25 јул 1946, Братислава) женски вокал - сопрано. Имала је активну интернационално каријеру певача у операма, концертима, и реситалима. Најактивнија је била у Прашкој Националној Опери, где је била први солиста од 1972.
1974. Хајосјова je добитник "Slovak Culture Prize" a, 2003 je награђена са "Rad Bieleho Prize" Владе Републике Словачке за њен рад и популаризацију словачке музике на интернационалној позорници.
Роберт Шуман (8. јун 1810 — 29. јул 1856) је био немачки композитор романтизма.
Цењен музички критичар и оснивач часописа,данас је сматран представником музикалног романтизма. Компоновао је између осталог клавирску музику, песме и црквену мизику.
Јохан Брамс (7. мај 1833 — 3. април 1897) је био немачки композитор. Један је од представника касног романтизма, био је врстан пијаниста и композитор.
Рихард Штраус (11. јун 1864 — 8. септембар 1949) био је немачки композитор и диригент. Сматра се последњим великим немачким романтичарем. Познат је по својим симфонијским поемама и операма.

Сергеј Васиљевич Рахмањинов (1. април 1873. - 28. март 1943.) је био руски пијаниста, диригент и композитор.
Рахмањинов, сматран од многих највећим пијанистом читавог XX века, поседовао је легендарне техничке могућности и осећај за ритам - његови дугачки прсти су покривали 13 интервала на клавијатури (распон од 30 центиметара). Као композитор створио је, између осталог, четири клавирска концерта, три симфоније, две клавирске сонате, три опере, 24 прелудија, више хорских дела, рапсодију на тему Паганинија. Већина његових дела је у стилу позног романтизма.
Поред бројних клавирских комада и камерне музике писане за клавир, бројних симфонијских дела, све до оперских и духовних, пажњу посебно заслужују и често се у свету и интегрално изводе - његова четири клавирска концерта и једна концертна рапсодија на Паганинијеву тему за клавир и оркестар. Ова је дела Рахмањинов ставарао практично током целог свог стваралачког века.

Фредерик Франсоа Шопен (1. март 1810 — 17. октобар 1849) је био пољски композитор и пијаниста романтизма.
Најистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена. Био је први западни композитор који је у класичну музику унео елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе још данас представљају темељ пољске народне класичне музике.

Шопенова 24 прелудијума, Op. 28, је скуп кратких клавирских композиција, објављених 1839.
Написао их је у периоду од 1835 - 1839.

Феликс Менделсон (Хамбург, 3. фебруар 1809 — Лајпциг, 4. новембар 1847) је био немачки композитор раног романтизма. Његова дела укључују симфоније, концерте, ораторијуме, клавирску и камерну музику. Након дугог периода релативног клеветања због промене музичких укуса и антисемитизма у касном 19. и раном 20. веку, његова стваралачка оригиналност се препознаје и поново вреднује и он је данас међу најпопуларнијим композиторима романтизма.
Концертна увертира Хебриди, оп. 26, такође позната као Фингалска пећина, компоновао је Феликс Менделсон 1830. Комад је инспирисан пећином на острву Стафа у архипелагу Хебриди који се налази на западној обали Шкотске. Као што је уобичајено за романтичарско доба комада, ово није увертира у смислу да претходи представу или оперу, комад је концертна увертира, самостални музички избор, а сада је постала део стандардног оркестарског репертоара.Композиција је посвећена краљу Фредерику Вилијаму IV Пpуском.
Симфонија бр.4 у А duru познатија кao "Италијанска", коју је компоновао Феликс Менделсон. Завршена је у Берлину 13.3.1883. као одговор на позив Лондонско-филхармонијског друштва. Менделсон je дириговаo премијерно извођење у Лондону 13.5.1883. нa концерту Лoндонскo-филхармонијског друштва. Успех симфоније и Мeнделсоновa популарност je много утицала на британску музику чак до краја века. Упркос томе Менделсон је и даље био незадовољан композицијом, што га је коштало, како он каже највећих момената у његовој каријери,чак је планирао да искомпонује алтернативни 2.,3.и 4.stav. Он није oбјавио дело. Издата je тек 1851., нумерисана као 4. иако је уствари 3. пo реду композиција. Дело je компоновано за 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне, 2 трубе, тимпан и гудаче у 4 става.