• Најбогатији уметнички музеј српске уметности новијег доба. Основана је 1847. године. Као самостална установа Матице српске делује од 1958. године. Њена стална изложба хронолошки приказује одабрана дела из целокупног уметничког фонда који садржи око пет хиљада уметничких радова значајних за националну историју уметности новијег доба и културу српског народа у Војводини од краја XVII до краја XX века. Сва уметничка дела која је Галерија Матице српске примила на поклон од многобројних дародаваца, преузела на чување од Српске православне цркве и других власника, откупила из приватног власништва или прибавила планским копирањем зидних слика, чувају се, проучавају, заштићују и користе под одговарајућим условима. У зависности од физичких, уметничких и културно историјских својстава, уметничка дела у фонду Галерије разврставају се у систематске збирке српског сликарства, графике, цртежа, скулптуре, олеографија и копија. Све збирке су доступне јавности. Могу да се разгледају у сталној поставци и на повременим изложбама.
• По значају и целовитости издвајају се збирке српског сликарства, графике и цртежа XVIII и XIX века. Оне у пуној мери одражавају све видове сложених процеса европеизације српске уметности у периоду од Велике сеобе 1690. до Уједињења 1918. године. Збирка XX века поред радова сликара и вајара из Војводине садржи и дела аутора са ширег југословенског простора. Формирана је у последњим деценијама и то претежно откупима или донацијама. Завршни сегмент сталне изложбе, који обухвата најврснија дела српског сликарства прве половине XX века, отворен је за јавност 1992. године, а његово проширење на српску уметност друге половине XX века остварено је у 1997, дакле, у години обележавања великог јубилеја односно 150 година постојања и рада Галерије Матице српске. Галерија Матице српске организује повремене изложбе монографског или тематског карактера и издаје пратеће каталоге, монографије и друге посебне публикације из области новије српске уметности. У оквиру јавног рада са публиком, осим редовних популарних тумачења сталне поставке, самостално или у сарадњи са другим музејима и културним установама приређује стручна предавања, промоције и концерте.
• Од оснивања до данас Галерија Матице српске имала је потпору свог оснивача - Матице српске и свих њених чланова. Предлог да се оснује Српска народна збирка или Музеум, и галерија у њеном саставу, дао је 1847. године Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске и један од њених најугледнијих чланова. Предлог је обнародован у Српским народним новинама и у заједно са позивом свим родољубивим грађанимада новооснованом Матичином музеју поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку у будућности. И данас је Статутом Галерије Матице српске предвиђена могућност допуњавања и обогаћивања њених збирки новим донацијама и то како делима из савременог уметничког стваралаштва, тако и делима из ранијих временских раздобља и стилских епоха. На тај начи се баштини идеја председника и великог добротвора Матице српске Саве Текелије који је још 1842. године завештао Матици драгоцену збирку породичних портрета. Она се и данас с пијететом чува у Галерији Матице српске као језгро њеног уметничког фонда. Уметнички фонд Галерије Матице српске, са богатом збирком српске уметности од XVII до XX века, деценијама је увећаван поклонима и завештањима.
• Од укупног броја дела у Галерији, једна трећина је поклоњена, а међу њима је знатан број оних од изузетног и великог значаја за српску уметност. Захваљујућ и овим поклонима, Галерија је до данас формирала 32 поклон-збирке које носе имена својих дародаваца. Својим поклонима, 16 великих добротовора, 40 добротвора и 216 дародаваца допринели су да галеријске збирке добију садашњи облик и садржај.

Извор:Град Нови Сад