Галерија Матице српске



  • Најбогатији уметнички музеј српске уметности новијег доба. Основана је 1847. године. Као самостална установа Матице српске делује од 1958. године. Њена стална изложба хронолошки приказује одабрана дела из целокупног уметничког фонда који садржи око пет хиљада уметничких радова значајних за националну историју уметности новијег доба и културу српског народа у Војводини од краја XVII до краја XX века. Сва уметничка дела која је Галерија Матице српске примила на поклон од многобројних дародаваца, преузела на чување од Српске православне цркве и других власника, откупила из приватног власништва или прибавила планским копирањем зидних слика, чувају се, проучавају, заштићују и користе под одговарајућим условима. У зависности од физичких, уметничких и културно историјских својстава, уметничка дела у фонду Галерије разврставају се у систематске збирке српског сликарства, графике, цртежа, скулптуре, олеографија и копија. Све збирке су доступне јавности. Могу да се разгледају у сталној поставци и на повременим изложбама.
  • По значају и целовитости издвајају се збирке српског сликарства, графике и цртежа XVIII и XIX века. Оне у пуној мери одражавају све видове сложених процеса европеизације српске уметности у периоду од Велике сеобе 1690. до Уједињења 1918. године. Збирка XX века поред радова сликара и вајара из Војводине садржи и дела аутора са ширег југословенског простора. Формирана је у последњим деценијама и то претежно откупима или донацијама. Завршни сегмент сталне изложбе, који обухвата најврснија дела српског сликарства прве половине XX века, отворен је за јавност 1992. године, а његово проширење на српску уметност друге половине XX века остварено је у 1997, дакле, у години обележавања великог јубилеја односно 150 година постојања и рада Галерије Матице српске. Галерија Матице српске организује повремене изложбе монографског или тематског карактера и издаје пратеће каталоге, монографије и друге посебне публикације из области новије српске уметности. У оквиру јавног рада са публиком, осим редовних популарних тумачења сталне поставке, самостално или у сарадњи са другим музејима и културним установама приређује стручна предавања, промоције и концерте.
  • Од оснивања до данас Галерија Матице српске имала је потпору свог оснивача - Матице српске и свих њених чланова. Предлог да се оснује Српска народна збирка или Музеум, и галерија у њеном саставу, дао је 1847. године Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске и један од њених најугледнијих чланова. Предлог је обнародован у Српским народним новинама и у заједно са позивом свим родољубивим грађанимада новооснованом Матичином музеју поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку у будућности. И данас је Статутом Галерије Матице српске предвиђена могућност допуњавања и обогаћивања њених збирки новим донацијама и то како делима из савременог уметничког стваралаштва, тако и делима из ранијих временских раздобља и стилских епоха. На тај начи се баштини идеја председника и великог добротвора Матице српске Саве Текелије који је још 1842. године завештао Матици драгоцену збирку породичних портрета. Она се и данас с пијететом чува у Галерији Матице српске као језгро њеног уметничког фонда. Уметнички фонд Галерије Матице српске, са богатом збирком српске уметности од XVII до XX века, деценијама је увећаван поклонима и завештањима.
  • Од укупног броја дела у Галерији, једна трећина је поклоњена, а међу њима је знатан број оних од изузетног и великог значаја за српску уметност. Захваљујућ и овим поклонима, Галерија је до данас формирала 32 поклон-збирке које носе имена својих дародаваца. Својим поклонима, 16 великих добротовора, 40 добротвора и 216 дародаваца допринели су да галеријске збирке добију садашњи облик и садржај.

Извор:Град Нови Сад

Адреса: 
Фотографијa: 
Назив: 
Мученичка смрт Св. Симеона и мученичка смрт Св. Југе Тадеја (1509-1514)
Cyrillic
Опис: 
Обострана илустрација из непознате књиге. Дрворез, ручно прављен папир са воденим жигом.
Држава настанка културног добра: 
Немачка
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Област: 
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Колико је познато прво образовање добио је од свог оца. Од 1501. до 1504. био је у Бечу. Од 1505. радио је као дворски сликар код изборног кнеза Саксоније Фридриха III и руководио великом радионицом у Витенбергу. Осим тога бавио се трговином винима и некретнинама, имао је крчму и апотеку. Године 1523. у Витенбергу где је као најбогатији грађанин привремено био и градски већник, ризничар, градоначелник, водио је штампарску и књижарску делатност. Као лични пријатељ Мартина Лутера промовисао је протестантске идеје својим дрворезима. Као пратилац саксонског изборног кнеза Јохана Фридриха био је са њим од 1550. до 1552. у заточеништву а потом га је пратио у Вајмар.

Лука Кранах Старији је поред Албрехта Дирера и Албрехта Алтдорфера главни мајстор немачке уметности реформације. Захваљујући свом снажном изразу у обликовању пејзажа постао је саоснивач дунавске школе. После путовања у Низоземску 1508. године у његовим радовима могу се препознати маниристички елементи као и прихватање женског акта. Међу његовим сликама (око 1000 дела) налазе се између осталог, олтарске слике и чувени портрети реформатора. Израдио је и дрворезе за Лутерову Библију (од 1521. године) и цртеже за молитвеник цара Максимилијана I.

Категорија: 
Личне информације: 
Лука Кранах Старији (нем. Lucas Cranach; *Кронах, око 1472 — † Вајмар, 16. октобар 1553) је био немачки сликар и графичар и отац сликара Лука Кранаха Млађег.
Место рођења и локација: 
Кронах
Germany
50° 14' 16.6092" N, 11° 19' 49.6272" E
Датум смрти: 
Friday, October 16, 1553
Место смрти и локација: 
Вајмар
Germany
50° 58' 53.5728" N, 11° 19' 26.1444" E
Пол: 
Мушки
Делокруг рада: 
Година рођења: 
1472
Држава рођења: 
Немачка
Назив: 
Лука Кранах Старији
Назив: 
Носорог
Cyrillic
Опис: 
Носорог (1515) Шесто издање из 1620. Дрворез, ручно прављен папир са воденим жигом
Држава настанка културног добра: 
Немачка
Ауторска права: 
Галерија Матице српске
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1515
Назив(оригинални): 
Носорог
Област: 
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Са десет чланака о проблемима уметности (Српски народни лист, 1843 — 1845), који су нешто измењени преводи делова првог поглавља Винкелманове Историје уметности старог века, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметности код Срба и скромну подршку формирању историје уметности. Аутор је (1845.) и првог познатог предлога за оснивање сликарске школе у Србији који тада није остварен. У двема књигама Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори с XIII литографних таблица (Београд, 1847/49) и Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем (Београд, 1848.) дао је први целовит и исцрпан преглед историје Атоса и његових манастира са описом целокупног подручја, и публиковао материјала од значаја за српску историју, описе и цртеже ношњи, предмета примењене уметности, донекле фресака, и преписе повеља (посебно вредан препис Немањине хиландарске повеље). Овим је утицао на културну климу свога доба и иницирао каснија истраживања Хиландара. Позив (у Српском дневнику, 1852) да му се шаљу подаци за животописе познатих српских сликара зачетак је првог српског уметничког лексикона, али и поред великог труда остао је недовршен у рукопису под насловом Живописањеславних живописаца србских. Његова расправа са Живком Петровићем (у Седмици, 1854.) јесте прва позната полемика у српској ликовној критици.
Појавом Димитрија Аврамовића посматрање уметности почело је да прелази са филолога и историчара на људе из ликовне уметности, и да се осим историјске открива и ликовна вредност уметничких дела.
Иконостас Саборне цркве у Београду
Осликао је иконостасе и зидове Саборне цркве у Београду у периоду 1841—1845. Осим тога осликао је иконостас и зидове Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника (Раваница), православне цркве у Футогу итд. Због преране смрти није стигао да заврши осликавање цркве у родном Шајкашу. Насликао је портрете великог броја значајних личности свог времена, међу најпознатијима су портрети Симе Милутиновића-Сарајлије и Вука Караџића. Најзначајнија његова композиција је Апотеоза Лукијана Мушицког.
У Хиландару је преписивао старе рукописе и живописе значајне за српску историју. Објавио је и књиге о Светој гори и Хиландару.
Сматрају га оснивачем карикатуре код Срба. Сем по црквама и манастирима, његова дела се чувају у Народном музеју у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Умро је у Новом Саду 1855. године. Његово име носи по једна улица у Београду и Новом Саду.

 

Извор: 
Категорија: 
Личне информације: 
Димитрије Аврамовић (Свети Иван Шајкашки, 15. март 1815 — Нови Сад, 1. март 1855) је био сликар и писац, један од зачетника романтизма у српском сликарству.
Датум рођења: 
Wednesday, March 15, 1815
Место рођења и локација: 
Нови Сад
Serbia
45° 15' 0" N, 19° 51' 0" E
Датум смрти: 
Thursday, March 1, 1855
Место смрти и локација: 
Нови Сад
Serbia
45° 15' 0" N, 19° 51' 0" E
Пол: 
Мушки
Година рођења: 
1815
Држава рођења: 
Србија

Pages

Subscribe to RSS - Галерија Матице српске