Списак носилаца Албанске споменице

Read me
Опис: 
Младен Ст. Ђуричић (Заблаће код Шапца, 8. март 1889 — Београд, 20. септембар 1987) је био капетан речног бродарства, капетан речне пловидбе, књижевник и публициста. Божидар Јанковић (Београд, 7. децембар 1849 — Херцег-Нови, 7. јул 1920) је био српски и југословенски генерал, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских и Првог светског рата. Јосип Јерас (Љубљана, 21. фебруар 1891 — 1967) био је словеначки политичар и просветни радник. Павле Јуришић – Штурм (10/22. август 1848 — Београд, 13. јануар 1922) је био српски, a касније и југословенски генерал. Радоје Љутовац - Рака (4. септембар 1887. село Пољна код Трстеника - 25. новембар 1968. Трстеник) артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године. Давид Албала (Београд, 1. септембар 1886 — Вашингтон, 4. април 1942), је био лекар, политичар и циониста. Јован Стојковић (Мартолци, 25. децембар 1878 — Велес, 20. фебруар 1920), познат као Војвода Бабунски, је био четнички војвода у Старој Србији, данашњој Македонији, за време четничке акције почетком 20. века. Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 — Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода. Милош Васић (Неменикуће, 27. фебруар 1859 — Београд, 20. октобар 1935) био је генерал српске војске и дивизијски генерал југословенске војске. Драгомир Васовић рођен као Васиљевић (Врховине, 17. октобар 1871. – Уб, 21. март 1936). Стеван Вишњић (Стрмово, Бајина Башта, 27. децембар 1887. – Уб, 23. април 1957). Ђорђе Влајковић (Станина Река, код Ваљева, 15. април 1885. – село Совљак код Уба, 2. новембар 1941). Момчило Гаврић (Трбушница, 1. мај 1906 — Београд, 28. април 1993) је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата. Страхиња Дамјановић (Смедерево, 1894 – Београд, 1979) је био један од 1300 каплара, борац свих ратова 1912—1918 и носилац Албанске споменице, ордена св. Саве и Обилићеве медаље за храброст. Такође је био почасни грађанин Париза. Михаило Живковић – Гвоздени (Београд, 29. август 1856 — Београд, 28. април 1930) био је српски генерал и министар војни. Миладин Зарић – Мишо (1889–1976) је био учитељ из Београда, најпознатији по томе што је током операције ослобађања Београда у Другом светском рату, у зору 20. октобра 1944, пресекавши жице детонатора, спасао од рушења минирани Стари савски мост у Београду. Јевстатије Караматијевић (Нова Варош, 30. новембар 1881 — Загреб, 9. април 1948) био је православни свештеник, те политички и културни радник. Драгутин Кесеровић (Пироман код Обреновца, 21. новембар 1896 — Београд, 17. август 1945), био мајор у војсци Краљевине Југославије. Станислав Краков (Крагујевац, 29. март 1895 — Сен Жилијен, 15. децембар 1968) био је српски официр, новинар, књижевник и филмски редитељ. Орестије Крстић је био српски пилот. Рођен је 8. октобра 1894. године у Александрову, селу које је добило име по сину будућег краља Милана. Благоје Мићков Крушић (1880 — 1944), војник, жандармеријски наредник и политички осуђеник. Алимпије Марјановић Овчепољски, српски и југословенски официр, и четнички војвода у Старој Србији и Македонији за време борби за Македонију почетком 20. века. Милорад Мића Марковић (Сокобања, 1887 — Београд, 24. октобар 1967), учитељ, учесник Балканских и Првог светског рата. Војислав Милојевић (Урсуле, код Јагодине, 19. март 1873 — 1965) био је високи официр српске војске и артиљеријски бригадни генерал југословенске војске. Михаило Миловановић (Гостиница, 24. фебруар 1879 — Ужице, 28. новембар 1941) је био српски сликар, вајар и писац. Бранислав Р. Милосављевић, (Пожаревац, 2/14. август 1879 — Београд, 17. април 1944), први управник Драча 1912, објавио 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама, аутор је песме Изгнаници, познате под насловом Креће се лађа Француска. Драгољуб Михаиловић – Чича Дража (Ивањица, 14/27. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855 — Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода. Живојин Мишић је учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Милутин Ђ. Недић (Сопот, 26. октобар 1882 — Аустрија, 1945) је био армијски генерал војске Краљевине Југославије. Живко Павловић (Рамаћ код Башина, 1/13. март 1871 — Београд, 25. април 1938) био је високи официр српске војске, дивизијски генерал југословенске војске, професор, управник Војне академије, војни писац и академик. Миленко Пауновић (Сентиван, 17/29. новембар 1889 — Београд, 1. октобар 1924) је био српски композитор и драмски писац, аутор прве музичке драме у Србији. Миладин Пећинар (Љубиш, 17. март 1893 — Београд, 5. јун 1973) је био инжењер грађевинарства, професор универизтета и академик САНУ. Драгомир Дража Петровић је био српски адвокат. Рођен је у Горњој Врањској код Шапца, 30. јула 1865. Милан Петровић (Ниш, 15/28. мај 1886 — Земун, 22. октобар 1963), познати нишлија, лекар, потпуковник у српском санитету. Михаило Петровић (Карловац 1863 — Београд 1934) је био санитетски бригадни генерал југословенске војске, први српски хирург. Алекса Радовановић (1900 — 2004) је био последњи солунски ратник и председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године“. Вељко Рамадановић (Корбово, 27. септембар 1874) је био српски специјални педагог и социјални радник на пољу заштите: слепе, глуве, слабомислене, телесно инвалидне, васпитно запуштене деце као и деце са говорним манама. Михаило Рашић (Алексинац, 13. јун 1858 — Београд, 17. фебруар 1932) био је српски и југословенски генерал. Милунка Савић – Глигоревић (Копривница, 1890 — Београд, 5. октобар 1973) била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. Чедомир Симић (Чумић крај Крагујевца, 28. јун 1896. — 5. јануар 1969) био је српски научник, лекар, професор и декан Ветеринарског факултета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности. Тадија Сондермајер је српски и југословенски пилот, ваздухопловни инжењер, оснивач и директор Аеропута, један од оснивача Аероклуба Југославије и један од пионира ваздухопловног спорта у Србији. Степан Степановић – Степа (Кумодраж код Београда,28. фебруар/11. март 1856 — Чачак, 27. април 1929) био је српски и југословенски војвода. Божидар Терзић (Горњи Милановац, 7. септембар 1867 — Београд, 29. септембар 1939) био је српски генерал и министар војни Краљевине Србије у Првом светском рату. Душан Дуца Ђ. Цветковић (Ниш, 29. јануар 1892 — Ниш, 18. април 1978) је био српски глумац, оперски певач, редитељ, драмски писац и управник позоришта.
Тип језика културног добра: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Сигнатура културног добра код власника: 
Ф. 150 28563/1923
Формат(и) дигиталног документа: