Јохан Себастијан Бах (21. март 1685 — 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Познат је као оргуљаш и чембалиста. Радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности.Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је спојио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства.
Шест соната за виолину и чембало (BWV 1014 -1019):
Ових шест соната су део огромног скупа соната и партита за сваку врсту инструмента. Њихова "стандардна" структура може се описати: 1. споро грациозан први став; 2. брз став, 3. спор, дубок и љупки став; 4. енергичан, живахан и брз став. Постоји, међутим, очигледан изузетак у последњој сонати и  изискује даље разматрање.

Франц Јозеф Хајдн (31. март 1732 — Беч, 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент.
Шире музичко образовање стекао је као члан хора дечака Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.
„Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.
Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопште.
Како је Хајдн старио, у своја дела укључивао је све више сељачких народних мелодија које је слушао у младости. Савршени пример је последњи став његове последње симфоније, бр. 104 — Лондонске симфоније.
Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.
Симфонија бр. 82 у C-дуру је прва од симфонија познатијих као "Паришке симфоније" композитора Јозефа Хајдна, популарно је називају и "Медвеђом симфонијом".
Иако је по реду прва, ова симфонија је уствари последња компонована од "Паришких симфонија". Завршена је 1786. а, премијерно је изведена 1787. у Паризу.

Георг Фридрих Хендл ( 23. фебруар 1685 — Лондон, 14. април 1759) је био немачки, касније британски, барокни композитор, познат по кончерти гросима, операма и ораторијумима. Рођен је у Немачкој, у граду Хале, а живео и радио у Хамбургу, Италији, Хановеру, а од 1712. стално се настањује у Лондону. Његово најчувеније дело је Месија, ораторијум заснован на библијским мотивима. Утицао је на многе следбенике у периоду прелаза из барока у класицизам, међу којима су Јозеф Хајдн, Моцарт, и Бетовен.
Музику за краљевски ватромет компоновао је Георг Фридрих Хендл 1749. по наруџбини Џорџa II, ради ватромета у Лондону 27. априла 1749. У част прослављања краја аустриско сецесионистичког рата.
Оркестар је био смештен у посебно направљену грађевину од стране Сервандонија - позоришног архитекте. Композиција је представљала музичку подлогу краљевском ватромету, осмишљеном од стране Toмаса Десгулијера.
Mузика на води је колекција оркестарских композиција Георга Фридриха Хендла. Премијерно је изведена 17. јула 1717. Музика на води је компонована за велики оркестар,па је пригодна за концерте на отвореном простору.
Музику за краљевски ватромет и Музику на води изводи Словачки филхармонијски оркестар.

У концертима истичу се иновативације које по структури одскачу од италијанских и бечких узора. Његова дела се сврставају у такозвани осећајни стил у музици. Карл Филип Емануел Бах ( Вајмар, 8. март 1714 — Хамбург, 14. децембар 1788) важи за једног од најзначајнијих композитора на прелазу из барока у доба Бечких класичара. За живота био је познатији од оца. Ценили су га композитори наредних епоха, рецимо Јозеф Хајдн и Волфганг Амадеус Моцарт.
Јохан Кристијан Бах (Лајпциг, 5. септембар 1735 — Лондон, 1. јануара 1782) је био немачки композитор.
Најмлађи је син Јохана Себастијана Баха.
Називају га „лондонским Бахом“ јер је до краја свог живота живео у Лондону.

Јохан Себастијан Бах (21. март 1685 — 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Познат је као оргуљаш и чембалиста. Радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности.Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства.
Шест соната за виолину и чембало (BWV 1014 -1019):
Ових шест сонатa су део огромног скупа соната и партита за сваку врсту инструмента. Њихова "стандардна" структура може се описати: 1. споро грациозан први став; 2. брз став, 3. спор, дубок и љупки став; 4. енергичан, живахан и брз став. Постоји, међутим, очигледан изузетак у последњој сонати и  изискује даље разматрање.