Сликарство

Назив: 
Портрет унука 1
Cyrillic
Аутор: 
Николај Димитријевич Кузњецов
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића .
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет унука 1
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј Војводине
Област: 
Сликарство
Назив: 
Портрет унуке
Cyrillic
Аутор: 
Николај Димитријевич Кузњецов
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића .
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводинe
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет унуке
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј Војводине
Област: 
Сликарство
Назив: 
Портрет сељанке
Cyrillic
Аутор: 
Николај Димитријевич Кузњецов
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводинe
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1879
Назив(оригинални): 
Портрет сељанке
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј Војводине
Област: 
Сликарство
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Потиче из занатлијске породице. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826.), затим одлази у Беч и студира на Академији (1828 — 1830). Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. борави у Новом саду, а затим у Сремским Карливцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића. Године 1837. настањује се у Кикинди и отвара радионицу да би 1840. прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота.
Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је:

    1837. зидне слике и неколико икона у Молу
    1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији
    1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову
    1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864.
    1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији
    1845. иконостас у Српском Сент Мартону (Sânmartin, Arad) Румунија
    1845—1846. зидне слике у српској цркви у Араду
    1846. иконостас у Српском Светом Петру
    1847. иконостас у Елемиру
    1848. зидне слике у Новом Кнежевцу
    1854. иконостас и зидне слике у Куманима
    1855. иконостасу у Новом Милошеву
    1857. зидне слике у Мокрину
    1858. иконостас у Радојеву
    1859. зидне слике у цркви у Меленцима
    1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија)
    1862. иконостас у Варишалусу (Varişalu) (Румунија)
    1863. иконостас у румунској цркви у Араду
    1865—1866. иконостас у српској цркви у Араду
    1867. иконостас и цркви у Микелки (Micălku) (Арад)
    1868—1869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и
    1970—1971. иконостас и зидне слике у Остојићеву

Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.

Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.

Имао је више ученика, а његов син Душан и унуци Стеван и Иван били су такође сликари.

Извор: 

Википедија

Категорија: 
Сликарство
Личне информације: 
Био је српски сликар. (Стари Бечеј, 1808 — Арад, 1. јануар 1873)
Место рођења и локација: 
Стари Бечеј
Serbia
45° 36' 8.3844" N, 20° 7' 55.5708" E
See map: Google Maps
Датум смрти: 
Wednesday, January 1, 1873
Место смрти и локација: 
Арад
Serbia
47° 4' 11.7084" N, 21° 55' 3.81" E
See map: Google Maps
Пол: 
Мушки
Дела: 
Портрет Марије Милашиновић
Година рођења: 
1808
Држава рођења: 
Србија
Назив: 
Портрет Људмиле Крутиков
Cyrillic
Аутор: 
Всеволод Гуљевич
Опис: 
Портрет Људмиле Крутиков. Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет Људмиле Крутиков
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј Војводине
Област: 
Сликарство
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Руски уметник.

 

(тренутно недостајуће информације)

Извор: 

 Википедија

Категорија: 
Сликарство
Личне информације: 
Всеволод Гуљевич, рус. Всеволод Константинович Гулевич (Варшава, 23. децембар 1903. — Њујорк, 11. март 1964)
Датум рођења: 
Wednesday, December 23, 1903
Место рођења и локација: 
Varšava
Serbia
52° 13' 46.8336" N, 21° 0' 44.0244" E
See map: Google Maps
Датум смрти: 
Wednesday, March 11, 1964
Место смрти и локација: 
New York
Serbia
40° 42' 46.0224" N, 74° 0' 21.3876" W
See map: Google Maps
Пол: 
Мушки
Дела: 
Портрет Људмиле Крутиков
Година рођења: 
1903
Држава рођења: 
Пољска
Назив: 
Портрет Лидије Сидњенко
Cyrillic
Аутор: 
Борис Обрасков
Опис: 
Портрет Лидије Сидњенко. Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Уље на платну
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет Лидије Сидњенко
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј Војводине
Област: 
Сликарство
Назив: 
Бој на Косову
Cyrillic
Аутор: 
Младен Јосић
Опис: 
По димензијама највеће дело у ликовној збирци Музеја града Новог Сада, „Бој на Косову“, настало је у Новом Саду 1929. године. Један од најцењенијих српских међуратних сликара, Младен Јосић, израдио је ову монументалну историјску композицију по поруџбини познате новосадске породице Моч, од које је дело и откупљено. На слици су најуочљивије снажне мускулатуре мушкараца и коња које указују на стил конструктивног неокласицизма и традиционализма, популарног у српској уметности током треће деценије 20. века. Слика је део студијске изложбе Одељења за културну историју, Музеја града Новог Сада, где је представљен грађански живот Новог Сада од половине 18. века до друге половине XX века.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Уље на платну
Тип оригиналног културног добра: 
Предмет
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1929
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Музеј града Новог Сада
Област: 
Сликарство

Pages

Subscribe to RSS - Сликарство