Purim je praznik kojim se slavi oslobođenje jevrejskog naroda u starom persijskom carstvu od Hamanove zavere da ga uništi, kako je zapisano u Bibliji - Knjizi o Esteri, ili na hebrejskom "Megilat Ester".  Jevreji iz Kraljevine Judeje koji su bili odvedeni u vavilonko ropstvo u 6-tom veku p.n.e., našli su se pod persijskom vlašću kada su Persijanci osvojili Vavilon.  Estera, prelepa mlada Jevrejka bez roditelja je živela u Persiji pod starteljstvom svog ujaka Mordehaja, jednim od Jevreja pravednika (u hebrejskoj tradiciji pravednici su poznati pod imenom "cadik").  Međutim, lepa Estera je bila uzeta protiv svoje volje u harem Ahašveroša, kralja Persije.  Sam Kralj Ahašveroš voleo je Esteru najviše od svih svojih žena, ali mu ona ništa nije rekla o svom jevrejskom poreklu.

Prema Knjizi o Esteri. Haman, veliki carski vezir Kralja Ahašveroša planirao je da pobije sve Jevreje, ali je njegov plan bio osujećen od strane Estere, koja je uspela da nagovori Kralja da, umesto Hamana, postavi na mesto velikog vezira Mordehaja, u to vreme dvorskog službenika, inače Esterinog rođaka i očuha.  Jevrejiima je najednom bilo omogućeno, umesto da budu žrtve jedne zločinačke zavere, da se obračunaju sa svoim neprijateljem.  Dan posle ove pobede je proglašen za praznik gozbe i veselja.  Ime praznika "Purim" potiče od reči "kocka" koja upućuje na "bacanje kocke", jer je Haman na taj način planirao da odredi datum kada će uništiti Jevreje.  Zla sudbina Jevreja je bila izmenjena zahvaljujući herojskom angažovanju Estere, koja je povela borbu za preživljavanje Jevreja i pravim čudom uspela da preokrene dan njihovog uništenja u dan njihovog radosnog oslobađanja.

Purim se slavi svake godine 14-tog dana meseca adara po jevrejskom kalendaru, koji obično pada krajem februara ili početkom marta.  Kao i Hanuka, i Purim ima više nacionalni nego verski značaj, i spada u grupu praznika koji nisu strogo regulisani u Tori (jevrejskoj Bibliji).  U tom smislu, dozvoljeno je raditi na ovaj praznik, uključujući i fizički rad, iako u nekim delovima jevrejske zajednice postoje određena ograničenja po ovom pitanju.

 
Purim je najveseliji od svih jevrejskih praznika.  Vremenom se razvio širok spektar različitih načina proslave Purima.  Tradicionalno za Purim se čita priča iz knjige o Esteri, i to uveče i sledećeg jutra (Purim kao i svi drugi jevrejski praznici počinje uveče, po zalasku sunca).  Purim GraggerTokom čitanja se galamom ismejava ime zlobnika Hamana, za šta se koristi posebna drvena čegrtaljka poznata pod jidiš imenom "grager".  Za praznik Purim su uobičajeni žurevi po kućama, priredbe, maskenbali, takmičenja za izbor lepotica, kao i davanje poklona u hrani i piću.  Odraslima je dozvoljeno da piju sve dok ne dođu u stanje da više ne prave razliku između reči "prokleti Haman" i "blagosloveni Mordehaj".  Trouglasti kolačići punjeni voćem zvani hamantašen, koji podsećaju na Hamanov trouglasti šešir, su posebno popularni i uobičajeni.  Na Purim se mnogi oblaće u maskirne kostime i nose maske, slično kao što se to radi za Noć veštica (Halloween).  U najkraćem, četri glavne aktivnosti (dobra dela, tzv. micve) za praznični dan jesu: zajedničko čitanje Knjige o Esteri, davanje poklona sa hranom prijateljima, dobrovoljna davanja za siromašne i praznična trpeza.

Izvor: Јobeograd

Slika:Harmonika

Poznat i kao Dan pokajanja, smatra se najsvetijim i najsvečanijim jevrejskim praznikom. U osnovi praznika je "pokajanje" i "pomirenje". Jevreji tradicionalnoobeležavaju ovaj sveti dan 25-časovnim potpunim postom i posvećenošću molitvama. Hrana, piće, kupanje, poslovi sa uljem (miropomazanje, trljanje, mazanje, čak i dodirulja), i bračni odnosi su zabranjeni. Post počinje po zalasku sunca, a završava sa početkom noći narednog dana.
Služba za Jom Kipur počinje molitvom "Kol Nidre" (koristi se i naziv "Kol Nidrei"), koja je ustvari jedna "aramejska deklaracija", a "recituje" se, odnosno peva, u sinagogi pre početka večernje službe za Jom Kipur (mora biti pre zalaska sunca). Iako ne predstavlja klasičnu molitvu, "suvoparni pravni sadržaj" Kol Nidre-a, sa svim pratećim ceremonijalnim dodacima, je još od srednjevekovnog perioda dopunjavan snažnim emotivnim tonovima, tako da predstavlja dramatični uvod u Jom Kipur (zbog čega se ponekad naziva i "noć Kol Nidre"). Napisan je na aramejskom, a ne na hebrejskom jeziku. Ime molitve "Kol Nidre" potiče od uvodnih reči pesme, i znači "svi zaveti".
Jom Kipur pada desetog dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, i sa njim se završava period Velikih Praznika. U skladu sa jevrejskom tradicijom, Bog određuje na Roš Hašana svačiju sudbinu za tekuću godinu i upisuje je u "Knjigu Života", i čeka do Jom Kipura da "zapečati" svoju odluku. U vreme Velikih Praznika, odnosno Strašnih Dana ("Jomim Noraim"), religiozni Jevreji pokušavaju da izmene svoje ponašanje i traže oproštaj za sve loše učinjeno prema Bogu i prema drugima. Veče i dan praznika Jom Kipur su predviđeni za javne i privatne žalbe, ispovedanja i priznavanja krivice. Na kraju praznika, Bog prašta i oslobađa svoje vernike.
"Talit" (četvorougaoni molitveni šal) se prostire za večernju molitvu - jedina večernja služba tokom cele godine koja se obavlja na ovaj način. Praznik Jom Kipur se završava posebnom službom "Ne'ilah", a sam kraj praznika Jom Kipur se oglašava duvanjem u šofar, koji označava i kraj posta. Jom Kipur je uvek jednodnevni praznik, u samom Izraelu, ili bilo gde u svetu.

Jom Kipur obeležavaju mnogi "sekularni" Jevreji, koji i ne moraju slaviti ostale jevrejske praznike. Mnogi sekularni Jevreji poste i idu u sinagogu samo na Jom Kipur - šta više za mnoge sekularne Jevreje period Velikih Praznika predstavlja jedino vreme kada dolaze u sinagogu. Neki čak i ne poste, ali obeležavaju praznik u mnogim drugim aspektima.

Lag BaOmer (među Sefardima poznat kao Lag LaOmer) je jevrejski praznik koji se slavi trideset-trećeg dana računanja perioda Omer, i pada 18-tog dana meseca Ijara po jevrejskom kalendaru (što odgovara periodu april-maj). Etimološki, ime praznika u potpunosti ukazuje na vreme praznovanja: “Lag” na hebrejskom znači "33-ći dan” - brojna vrednost hebrejskog slova L (lamed) je “30”, a slova G (gimmel) je “3”, tako da ova dva slova zajedno označavaju “33” (slično kao kod rimskih brojeva). U skladu sa tim, Lag BaOmer znači "33-ći dan u vreme Omer-a", nasuprot Lag LaOmer koji znači "33-ći dan za vreme Omer-a" – očigledno su oba značenja veoma logična i razumljiva. Period Omer predstavlja period u kome se broji i glasno navodi svaki dan od četrdeset-devet dana (7 nedelja) između jevrejskih praznika Pesah i Šavuot. Sama reč "omer" označava biblijsku meru za zapreminu (količinu) žitarica. Tradicionalno se, drugog dana Pesaha donosila jedna omer-merica ječma u Hram u Jerusalimu, što je bio znak da se može početi sa korišćenjem žitarica iz najnovije žetve, i predstavljao početak računanja perioda Omer. Na kraju, 50-tog dana od početka računanja (što odgovara prazniku Šavuot), dve vekne hleba napravljene od pšenice su se donosile u Hram, čime je bio označen početak žetve pšenice.

Šavuot (ili Šavuos - naziv koji koriste Aškenazi; inače u prevodu: "nedelje/sedmice") je jevrejski praznik koji se slavi po jevrejskom kalendaru 6-tog dana meseca sivana (krajem maja ili početkom juna).  Prema tradiciji Šavuot se slavi u znak sećanja na dan kada je Bog dao Toru (Bibliju) svekolikom jevrejskom narodu koji se okupio na Sinajskoj Gori, mada povezivanje praznika Šavuot sa "davanjem Tore" nije eksplicitno navedeno u biblijskim tekstovima.  Sam praznik predstavlja jedan od tri "biblijska hodočasnička praznika".  Datum slavljenja Šavuota se direktno povezuje sa praznikom Pesah.  U Tori se navodi sedmonedeljno odbrojavanje, koje počinje drugog dana Pesaha i neposredno se nastavlja sa Šavuotom.  Šavuot se slavi u Izraelu jedan dan, a u Dijaspori (izvan Izraela) dva dana, iako Jevreji koji slede reformski Judaizam slave Šavuot samo jedan dan i u Dijaspori.

Šavuot se takođe povezuje sa sezonom žetve žitarica u Izraelu.  U stara vremena, žetva žitarica je trajala sedam nedelja, i predstavljala je vreme zadovoljstava.  Počinjala je sa žetvom ječma u vreme Pesaha i završavala se sa žetvom pšenice u vreme Šavuota.  Šavuot stoga predstavlja praznik kojim se završava sezona žetve žitarica, slično kao što osmi dan praznika Sukot predstavlja završetak berbe voća.  U vreme postojanja Hrama u Jerusalimu, bilo je uobičajeno davanje dve vekne hleba napravljene od žita požnjevenog na Sukot.

Tradicionalno slavljenje praznika Šavuot i danas podrazumeva odsustvovanje sa posla, verski deo i svečani večernji obrok.  Šavuot karakterišu i posebni običaji (minhagim).  Među ove običaje, koji su tipičniji u aškenaskim zajednicama, spadaju:
Akdamot - čitanje liturgijskih pesama za vreme jutarnje službe na Šavuot.  Sefardi ne čitaju akdamot, već pre večernje službe pevaju pesmu zvanu ažarot, koja podseća na biblijske komande, sa navođenjem pozitivnih komandi prvog dana praznika i negativnih komandi drugog dana.
Halav (mleko) - konzumiranje mlečnih proizvoda kao što su mleko i sir:
"čeesecake" (čizkejk) i blinci sa sirom i drugim filom se tradicionalno serviraju za Šavuot.

Knjiga o Ruti odgovara prazniku Šavuot po dva osnova: opisu žetve ječma i pšenice, i Rutinoj želji da postane pripadnik jevrejskog naroda, koji se razlikuje time što prihvata Toru (Bibliju).  Šta više, na kraju Knjige se opisuje veza Rute sa Kraljem Davidom, odnosno navodi da je Kralj David čukun-unuk Rute.  Prema tradiciji, David je bio rođen i umro na dan Šavuota.

Prema Midrašu, na Sinajskoj Gori je neočekivano procvalo cveće u vreme Mojsijevog primanja Tore (Biblije) na njenom vrhu.  Zelenilo takođe simbolizuje i priču o Mojsiju koji je kao tromesečna beba pronađen u šikari u kolevci koja je plutala na vodi - Mojsije je bio rođen 7-mog adara i pušten 6-tog sivana (po jevrejskom kalendaru) niz reku Nil - na isti dan na koji je on kasnije doveo jevrejski narod na Sinajsku Goru da dobiju Toru (Bibliju).

Naime, predmet proučavanja može biti bilo koja tema, ali su teme iz Talmuda, Mišne i Biblije najčešće.  U mnogim jevrejskim zajednicama, muškarci i žene uzimaju učešča na posebnim časovima i diskusijama sve do same zore.

Izvor:Crkveni Kalendar

Slika:Jobeograd