Рођен је 1. октобра 1922. године у Земуну, где је завршио основну школу и гимназију. Потом је студирао право на Београдском универзитету. Још као ученик земунске гимназије, приступио је омладинском револуционарном покрету и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, напустио је студије и приступио Народноослободилачком покрету. Најпре је политички деловао у окупираном Земуну и његовој околини, где је учествовао у припреми и организацији саботажа и диверзија против окупатора. Касније је отишао у партизане, па је са војвођанским бригадама прешао у Босну. У Народноослободилачког рата налазио се на дужностима политичког комесара батаљона, команде места и команде војног подручја. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1942. године. После ослобођења Југославије, завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић“ и налазио се на разним дражвно-политичким дужностима. Био је члан и секретар Месног комитета КП Србије у Земуну, секретар Месног комитета СКОЈ-а у Земуну и МК СКОЈ-а за град Београд, члан и секретар Градског комитета Савеза комуниста Србије и председник Градског одбора ССРН у Београду.
Члан Бироа Централног комитета Народне омладине Србије, председник Скупштине општине Земун (1955 — 1958), инструктор у Централном комитету Савеза комуниста Србије, секретар за рбни промет у Извршном већу Социјалистичке Републике Србије, председник Скупштине града Београд (1964—1974) и потпредседник Председништва СР Србије.
За народног посланика Републичке скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, биран је у више мандата. За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије биран је на Четвртом и Петом конгресу СКС. Био је један од најпопуларнијих градоначелника Београда, а у време његовог мандата изграђени су многи важни капитални објекти: Мостарска петља, мост „Газела“, Теразијски тунел и други. У време Пешићевог мандата усвојен је и амбициозни план спуштања Београда на реке (Београд на Сави), изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден јунака социјалистичког рада.
