Четири сачувана фрагмента са 12 уобичајених сцена из циклуса Страдања Христових потичу, највероватније, са неке конструкције малог капелног иконостаса или Гроба Христовог. У овално обликованим картушима рокајни стил сликарства и дрворезбарије упућује на седму или осму деценију 18. века и на делатност иконописца Димитрија Поповића који је у то време боравио у Новом Саду и Сремским Карловцима.