Раскошно зидно огледало израђено је у стилу другог рококоа, највероватније у некој чешкој радионици. На широки рам увијених линија аплицирани су бројни листићи од безбојног брушеног стакла, а равне стаклене плоче огледала гравиране су рокајним картушима. Овакав, изузетно луксузан предмет могао се наћи у аристократским добростојећим грађанским дoмаћинствима на подручју Војводине.

Намештај у тзв. стилу другог рококоа био је типичан за четврту и пету деценију 19. века у средњоевропској уметности. У новосадску средину, као и у друге провинцијске крајеве Хабзбуршке монархије, стигао је са извесним закашњењем. То је један еклектичан стил који позајмљује и копира елементе са намештаја из 18. века и прилагођава их новом укусу. Ноге столице и столова се искривљују, појављује се резбарија, а машинска обрада постаје све чешћа.

Половином 19. века, са све већом популарношћу стила другог рококоа, велика и раскошна огледала поново улазе у моду. Као и век раније, дрворезбарени рамови се обилно позлаћују, чиме су овакви предмети постали веома раскошни детаљи ентеријера. Оваква огледала су могле да приуште само богате породице које су њима украшавале своје салоне и предворја.

Једно од најрепрезентативнијих дела религиозног карактера у музејској збирци је крст са представом Распећа Христовог. Потиче са врха иконостаса хорске капеле Саборне цркве у Ср. Карловцима, а дело је једног од најзначајнијих српских сликара 18. века - Теодора Димитријевича Крачуна. На основу стила и начина сликања, може се рећи да је овај рад из најбољег периода његовог стваралаштва. Флоралну резбарију крста, у стилу рококоа, урадио је познати новосадски дрворезбар Арсеније Марковић, чија је радионица у то време била најактивнија на подручју Војводине.