Непознати кописта према Андреу дел Сарту. Света породица с малим Јованом је слика рађена према делу Андреа дел Сарта које се налази у галерији палате Пити у Фиренци. Дело непознатог аутора је копија из друге половине 17. или прве половине 18. века. На изложби Музеја града Новог Сада, представља најстарији предмет ликовне уметности. Дрворезбарени рам је половином 20. века израдио познати новосадски дрворезбар Јован Сотер, а слика потиче из фонда заоставштине др Бранка Илића, познатог новосадског колекционара.

Непознати аутор. Изложене минијатуре су рађене у првој трећини 19. века, што може да се закључи на основу костима портретисаних особа. Овакве врсте портрета су сликане техником гваша на листу слоноваче и захтевале су велико умеће, какво се види и на овим делима. Минијатуре су биле нарочито популарне у периоду од рококоа до бидермајера, али појавом фотографије средином 19. века ова врста сликарства је нагло нестала.

Непознати аутор. Слика мањих димензија, на којој је приказана млада жена, одличан је бидермајерски портрет с карактеристичним детаљима накита, фризуре и костима половине 19. века. Многе новосадске породице ангажовале су домаће и путујуће сликаре за израду оваквих репрезентативних портрета на којима су чланови породице приказивани у свом најбољем издању.

Два веома добро очувана портрета на којима је приказан непознати брачни пар дела су Франца Гифингера из 1864. године. Овај сликар је рођен у Новом Саду, али је током каријере иза себе оставио бројне сличне слике широм Војводине и Славоније. Представљени супружници су типични представници војвођанске грађанске класе, а насликани су, у још увек важећем, бидермајерском маниру.

Слика са ликом Марије Милашиновић је типичан пример бидермајерског портрета у нашој средини, а њен аутор, Никола Алексић, један је од најзначајнијих представника српског портретног сликарства 19. века. Као и у другим својим делима, уметник је лик поставио у седећи положај, уз присуство тамне и неутралне позадине, а тамнијом палетом тонова приказао је све детаље лица и одеће.

Слика импозантних димензија и експресионистичког штимунга дело је Милана Ћирлића, представника послератне генерације новосадских уметника. Аутор је приказао једну од најупечатљивијих зграда Новог Сада, некадашњи Магистрат, данас звану Градска кућа. Слика је настала 1959. године, па је пристуан и један интересантан детаљ кога данас више нема – трамвај који је пролазио кроз центар града.

Представљени лик на портрету је Марија Вучетић, супруга новосадског адвоката Илије Вучетића и жена која је била веома активна у друштвеном животу Новог Сада крајем 19. и почетком 20. века. Аутор портрета је познати српски сликар Марко Мурат, који је у Новом Саду боравио у лето 1897. године, радећи слике по поруџбинама. Дело је изузетно по својим ликовним квалитетима, јер представља једну од првих модерних слика у овдашњој средини, на којој су видљиви утицаји пленеризма и импресионизма.

Слика „Породица Жарић“ је пример архаичне и наивно схваћене представе три генерације једне новосадске грађанске породице. Золтан Чергеи, сликар-аматер који је био ангажован за израду овог групног портрета, насликао је све чланове породице, идентификујући их у доњем делу слике, као и мотив светитеља-заштитника с Христом и Богородицом, вероватно по жељи самог поручиоца. Овакви детаљи су представљали део традиционалне иконографије која је дуго опстајала у овдашњем грађанском друштву.