Вишебојно декорисана и позлаћена чаша са грбом Србије израђена је у другој половини 19. века у некој од српских фабрика стакла. Цветна декорација у црвеној боји типична је за период касног бидермајера. У грађанским салонима тога времена понекад су читаве витрине биле пуне оваквих декоративних сувенира као знак да је сопственик могао себи да приушти скупа путовања по монденим и бањским местима.

Раскошни лустер у облику гондоле је чешки рад из друге половине 19. века, у чијем обликовању је употребљено безбојно и браон стакло. Изведен је у комбинацији осветљења са свећама и петролејском лампом, јер у последњим деценијама 19. века осветљење на петролеј скоро у потпуности замењује дотадашњу употребу свећа.

Стаклена жардињера са изгравираним цветним гранама, привлачи пажњу својим интересантним обликом. Она је више украсни, него практичан предмет, какав се могао видети у бројним салонима 19. века. Док је шири део служио као мали акваријум, у средњи, издужени, стављао се букет цвећа, чиме се добијала интересантна декоративна комбинација флоре и фауне.

Сервис за кафу, односно чај, производ је славне Пиркенхамерове мануфактуре порцелана у Чешкој, чији су производи били врло цењени и тражени ради квалитета израде, типичног кобалтно-плавог декора и блиставе позлате. Захваљујући чињеници да овакво посуђе није било у свакодневној употреби, већ је, изложено у салонским витринама, више служило за репрезентацију и показивање имовинског статуса једне грађанске куће, оно је остало очувано до данашњег времена. Овај комплет је значајан и по томе што је припадао породици познатог српског сликара Саве Шумановића.

Сат у застакљеној кутији је каснобидермајерски рад на коме се већ примећују рокајни детаљи. Интересантан је и по томе што је некада имао музички аутомат који је на сваки пуни сат свирао тада популарне мелодије. Једна од њих је била и арија из опере „Норма“.

Два веома добро очувана портрета на којима је приказан непознати брачни пар дела су Франца Гифингера из 1864. године. Овај сликар је рођен у Новом Саду, али је током каријере иза себе оставио бројне сличне слике широм Војводине и Славоније. Представљени супружници су типични представници војвођанске грађанске класе, а насликани су, у још увек важећем, бидермајерском маниру.

Слика са ликом Марије Милашиновић је типичан пример бидермајерског портрета у нашој средини, а њен аутор, Никола Алексић, један је од најзначајнијих представника српског портретног сликарства 19. века. Као и у другим својим делима, уметник је лик поставио у седећи положај, уз присуство тамне и неутралне позадине, а тамнијом палетом тонова приказао је све детаље лица и одеће.

Регал једноставне кубичне форме пример је луксузног грађанског намештаја из половине 19. века. Солидна и скупа ручна израда подразумевала је употребу фино политираног фурнира који је мобилијару давао високи сјај. Интересантан детаљ овог комада су и ладице од којих је једна служила као мали секретер.

Порцеланска чинија с поклопцем рад је Бечке мануфактуре порцелана из 1812. године. Израђена је од белог глеђосаног порцелана, у стилу касног класцизма који прелази у грађански бидермајер. Одликује се одмереним украсом, чистим линијама и одсуством сувишних декоративних детаља. Овако луксузан предмет примењене уметности коришћен је само у најсвечанијим приликама..

Зидни сат у застакљеној кутији карактеристичан је за подручје средње Европе у првој половини 19. века. Дискретни украсни детаљи су слични онима који су се могли наћи на намештају из тог периода, док је употреба позлате била уобичајена у обликовању предмета примењене уметности. Овај добро очувани сат потиче из куће некада врло богате и значајне новосадске породице Латинчић.