Музеј Војводине



  • Установа културе са музеолошком традицијом дугом више од 150 година, један је од највећих музеја комплексног типа у Србији који у својим збиркама чува непроцењиву културну баштину прикупљену на подручју Војводине. Основан је 1847. године у Пешти, на седници Управног одбора Матице српске, на иницијативу угледних Срба из Војводине под називом „Српска народна збирка или Мусеум”. Године 1933. отворен је Музеј Матице српске, прва јавна културна институција ове врсте у историји Новог Сада, са задатком скупљања, чувања музејских аквизиција са подручја Војводине.
  • Музеј Матице српске оформио је следеће збирке: галерију слика, археолошку, етнолошку и нумизматичку збирку, збирку драгоцених фотографија и клишеа, библиотеку и архив. После Другог светског рата почиње динамичан развој музејске делатности у АПВ. Године 1947. оснива се Војвођански музеј са збиркама из археологије, историје, етнологије, уметности, зоологије, ботанике, геологије, палеонтологије и минерологије.
  • Војвођански музеј у духу традиције Матице српске изнедрио је угледне културнонаучне институције: Завод за заштиту споменика културе Војводине, Завод за заштиту споменика природе Војводине, Музеј града Новог Сада, Позоришни музеј, Музеј радничког покрета и народне револуције. Данашњи назив Музеј Војводине добио је 1992. када је дошло до спајања Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине. Музеј Војводине спада међу најстарије и најбогатије музејске установе Србије са збиркама из археологије, историје, историје уметности и етнологије који чувају близу 500.000 оригиналних предмета.
  • У саставу Музеја Војводине налазе се депанданси: Дворац у Челареву - изложбе стилског намештаја од барока до неокласицизма, Музеј штампе - меморијална кућа где је 1942. године штампан први број листа Слободна Војводина са реконструисаном базом и Етно-кућа у Бачком Јарку. Музеј Војводине истражује, прикупља, чува, заштићује, стручно и научно обрађује, излаже и публикује предмете и грађу од значаја за историју културе народа Војводине од времена првих трагова људске цивилизације на територији Војводине до средине XX века. Предмети раритетне уметничке и музеолошке вредности који адекватно одражавају прошлост војвођанског подручја изложени су на сталној поставци Музеја укомпонованој у три тематске целине: археологија, историја (историја уметности) и етнологија. Стална поставка на 3.000 м2 са 6.000 експоната упечатљиво говори о прошлости Војводине од праисторије до средине XX века и цивилизацијским достигнућима људи који су овде живели у распону од 8.000 година.
  • Археолошки део сталне поставке приказује три аспекта - начин становања, начин сахрањивања и трагове материјалне културе првих цивилизација, касније етничких група, све до краја средњег века које су егзистирале на подручју Војводине. Историјским делом сталне поставке представљена је културна, политичка, привредна и војна историја Војводине до завршетка Другог светског рата у свим сегментима друштвеног живота (здравство, школство,духовни живот, ликовна и примењена уметност, физичка култура и спорт, привреда, занатство...). Етнолошки део сталне поставке укомпонован је у следеће тематске целине: народна архитектура Војводине (рурална) војвођанско село - привреда, ткање и предење као ознака делатности жене Војводине, становања, обичајни живот и ношње народа Војводине. Поставка је смештена у две зграде Музеја у Новом Саду. Поред сталне поставке, Музеј организује изложбе на одређене теме - тематске изложбе - из сопствених збирки и гостујуће изложбе из других музеја из земље и иностранства.
  • У саставу Историјског одељења је и Збирка примењене и ликовне уметности са збиркама стилског намештаја, сатова и слика, сребрнине, стакла, порцелана, фајанса, женског ручног рада из области примењене уметности. Из области ликовне уметности формиране су збирке: збирка уметничких слика, графика, скулптура, таписерија и мозаика са бројним уникатима. Тематске изложбе: ликовне уметости, примење уметности, ауторске, циклус „Војвођански уметници”, гостујуће из иностранства. Изложбе слика - Сава Шумановић. Циклус „Војвођански уметници”: Јован Бикицки, Петар Мојак, Штефица Радованов, Вера Зарић, Гига Ђурагић, Сава Стојков; скулптуре: Јован Солдатовић, Зоран Петровић. Гостујуће изложбе: Винцент Хохник - Словачка; Фриц Михаљ и Калмар Мартон, скулптуре - Мађарска; Јанош Кас - Мађарска. Примењена уметност из збирке Музеја Војводине: сатови из колекције сатова Музеја, иконе на стаклу.

 

Адреса: 
Фотографијa: 
Назив: 
Часопис Нови Сад
Опис: 
Главни и одговорни уредник Душан Чампраг. Часопис Нови Сад је културно-просветни и привредни преглед за Дунавску бановину.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум издања: 
07.01.1932.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Година настанка културног добра: 
1932
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Часопис Нови Сад
Опис: 
Главни и одговорни уредник Душан Чампраг. Часопис Нови Сад је културно-просветни и привредни преглед за Дунавску бановину.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум издања: 
06.01.1929.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Година настанка културног добра: 
1929
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Часопис Савремени Нови Сад
Опис: 
Потпуно независни недељни лист.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум издања: 
07.06.1924.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Година настанка културног добра: 
1924
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Часопис Нови Сад
Опис: 
Главни и одговорни уредник Душан Чампраг. Часопис Нови Сад је културно-просветни и привредни преглед за Дунавску бановину.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум издања: 
06.01.1930.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Година настанка културног добра: 
1930
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Часопис Нови Сад
Опис: 
Ова колекција часописа Нови Сад штампана је 1933., 1934. и 1935.године. Главни и одговорни уредник Душан Чампраг. Часопис Нови Сад је културно-просветни и привредни преглед за Дунавску бановину.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Место издања: 
Нови Сад
Датум издања: 
01.01.1933.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Часопис
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1933
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Коњи
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 7, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Коњи
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Козачка застава у спомен руско-турског рата 1828-1829
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 7, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Козачка застава у спомен руско-турског рата 1828-1829
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Портрет Ане Александрове Панчулидзев
Cyrillic
Аутор: 
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, October 6, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет Ане Александрове Панчулидзев
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Пејзаж 2
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, October 6, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1945
Назив(оригинални): 
Пејзаж 2
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Пејзаж
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, October 6, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмироивћ
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1945
Назив(оригинални): 
Пејзаж
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 

Pages

Subscribe to RSS - Музеј Војводине