Урна од безбојног кристалног стакла и позлаћене бронзе представља луксузни производ из епохе класицизма. Највероватније је француски рад с почетка 19. века, када се у Европи појавио нови уметнички стил - ампир. Спољна површина посуде украшена је тзв. дијамантском фасетажом, а од метала су израђени постоље, дршке у облику овнујских глава и врх поклопца у облику шишарке.

Бидермајерска салонска гарнитура састоји се из 10 делова и представља највреднију мобилијарну целину из овог периода која се налази у Музеју. Класичне линије, фурнирано дрво и пресвлаке дискретног дизајна типични су за ову епоху. Посебно је значајно што је овај намештај рад уметничког столара Михајла Живановића, који је у Новом Саду имао радионицу у првој половини 19. века и право на сигнирање својих радова, што је била значајна привилегија и признање за изузетан квалитет.

Вагонски тоалетни кабинет за путнике је израђен почетком 20. века од дрвета и никлованих металних легура. Интересантног је дизајна и врло економичне конструкције. На полеђини је сачувана цедуља са записом да је био испоручен за потребе железничке станице у Петроварадину.

Богато декорисан невестински орман са именом власнице, припада словачкој фолклорној традицији. Био је обавезан део мираза који се годинама спремао за младе девојке. Орман потиче с краја 19. века и на њему су већ видљиви утицаји грађанског укуса.

Добро очуван барокни орман израђен је у некој од бољих средњоевропских радионица крајем 17. или почетком 18. века. Масивна конструкција, начин профилације, рашчлањеност површина и декоративне интарзије карактеристичне су за намештај ове епохе, а солидност израде омогућавала је дуг животни век и употребу током много генерација. Орман је припадао новосадском колекционару и лекару др Бранку Илићу.